Ако су на вашој адреси пријављене особе које су се одавно одселиле, власник стана или куће може да затражи од Министарства унутрашњих послова (МУП) проверу њиховог пребивалишта.
Поступак се покреће подношењем захтева надлежној полицијској управи или станици, а ако се утврди да особа заиста не живи на пријављеној адреси, може бити донето решење о пасивизацији адресе.
Према члану 18 Закона о пребивалишту и боравишту грађана, надлежни орган проверава да ли особа заиста станује на адреси на којој је пријавила пребивалиште или боравиште. Важно је знати да власник некретнине не може самостално да одјави друго лице, већ може да покрене поступак у којем МУП утврђује чињенице и одлучује у складу са законом.
Како покренути поступак за одјаву особе са адресе?
Први корак је обраћање полицијској управи или полицијској станици надлежној према адреси стана или куће. Власник некретнине треба да поднесе писани захтев за проверу пребивалишта особе за коју сматра да више не живи на тој адреси.
У захтеву је потребно јасно навести адресу непокретности, податке о подносиоцу и разлог због којег се тражи провера. Корисно је навести и податке о особи на коју се захтев односи, уколико су познати, као и приложити документацију којом се доказује власништво или други оправдани правни интерес.
Правни основ за овај поступак налази се у члану 18 Закона о пребивалишту и боравишту грађана. Ова одредба предвиђа да надлежни орган може да провери чињеницу становања на пријављеној адреси на захтев физичког или правног лица које има оправдан правни интерес.
Која документа су потребна?
Пре одласка у полицијску станицу, препоручљиво је припремити:
- Важећу личну карту подносиоца захтева.
- Доказ о власништву над станом или кућом, попут одговарајућег извода из катастра или уговора о купопродаји.
- Писани захтев са адресом непокретности, познатим подацима о пријављеној особи и образложењем разлога за проверу.
- Друге доказе који могу да поткрепе наводе да особа више не станује на тој адреси, ако их подносилац поседује.
Пре предаје захтева треба проверити код надлежне полицијске управе да ли је потребна додатна документација, на који начин се захтев подноси и да ли се плаћа административна такса. Не треба унапред претпостављати да су износ таксе и сви прилози исти у свакој ситуацији.
Шта се дешава након подношења захтева?
Након пријема захтева, надлежни орган проверава да ли особа заиста живи на пријављеној адреси. Провера може да обухвати утврђивање чињеница које су важне за доношење одлуке.
Ако се утврди да особа не станује на адреси на којој има пријављено пребивалиште или боравиште, односно да је приликом пријаве дала неистините податке, МУП доноси решење којим се адреса пасивизира.
Пасивизација значи да се у службеној евиденцији означава да грађанин не станује на адреси на којој је пријављено његово пребивалиште или боравиште. Због тога овај поступак није исто што и једноставна одјава коју власник може сам да изврши.
Само подношење захтева не значи да ће адреса аутоматски бити пасивизирана. Одлука зависи од утврђених чињеница и поступка који води надлежни орган.
Које су последице пасивизације адресе?
Када прими решење о пасивизацији, грађанин који живи на територији Србије дужан је да пријави пребивалиште и адресу на којој заиста станује у року од осам дана од пријема решења.
Закон предвиђа и могућност жалбе на решење о пасивизацији, у року од осам дана од пријема. Зато је важно да особа на коју се решење односи поступи у складу са поуком о правном средству наведеном у документу.
За власника некретнине, покретање поступка представља начин да надлежни орган провери и, када су испуњени законски услови, исправи стање у евиденцији пребивалишта. Ипак, сам захтев не решава аутоматски евентуалне друге спорове између власника и особе која је раније живела на тој адреси.
Може ли власник сам да одјави особу која се одселила?
Не. Власник стана или куће не може једнострано да избрише другу особу из евиденције пребивалишта само зато што она више не живи у тој некретнини. Може, међутим, да затражи проверу од надлежног органа, уз образложење и доказе који показују да постоји оправдан разлог за покретање поступка.
Зато је најважније да се захтев поднесе надлежној полицијској управи или станици и да се сачува доказ о његовој предаји. Коначну одлуку доноси МУП након провере, у складу са Законом о пребивалишту и боравишту грађана.
Закључак: Ако су на вашој адреси пријављене особе које се више не налазе у тој некретнини, први корак је да од МУП-а затражите проверу пребивалишта. Када се утврди да особа не живи на пријављеној адреси, надлежни орган може да донесе решење о пасивизацији, чиме се стање у евиденцији усклађује са утврђеним чињеницама.
Извор: бизпортал