Научници већ годинама покушавају да одгонетну тајну дуговечности. Међу бројним факторима који би могли да допринесу дубокој старости, посебна пажња посвећује се исхрани. Најновији резултати, објављени у часопису The American Journal of Clinical Nutrition, указују на то да начин исхране може да има већи значај него што се раније мислило.
У оквиру пројекта Chinese Longitudinal Healthy Longevity Survey, истраживачи су пратили 5.203 становника Кине старија од 80 година. Циљ је био да утврде ко ће од њих доживети стоти рођендан и какав утицај на то има свакодневна исхрана.
Стручњаци су анализирали начин исхране 1.459 стогодишњака и 3.744 старије особе које су преминуле пре него што су напуниле 100 година. Испитаници су подељени у групе према начину исхране, на месоједе и вегетаријанце. Међу вегетаријанцима су додатно издвојени вегани, лакто-ово вегетаријанци и особе које једу рибу.
Да ли су вегетаријанци у неповољнијем положају?
Резултати би многе могли да изненаде. Показало се да су вегетаријанци имали 19 одсто мање шансе да доживе 100 година у поређењу са особама које су конзумирале намирнице животињског порекла. Код вегана је та разлика износила чак 29 одсто.
Занимљиво је да таква повезаност није забележена код старијих особа које су јеле рибу нити код оних које су се придржавале лакто-ово вегетаријанске исхране, која укључује јаја и млечне производе.
Телесна маса као један од кључних фактора
Ова повезаност била је нарочито изражена код старијих особа које су биле неухрањене, односно имале индекс телесне масе мањи од 18,5. Код њих је вегетаријанска исхрана била повезана са још мањом вероватноћом да ће доживети стоту годину. Код особа са одговарајућом телесном масом, односно индексом телесне масе изнад 18,5, такав ефекат није уочен.
Према мишљењу аутора истраживања, код људи старијих од 80 година од пресудног значаја постаје уношење довољне количине енергије и хранљивих материја. Старије особе посебно су изложене губитку мишићне масе, неухрањености и слабљењу костију. Због тога би њихова исхрана требало да буде богата протеинима, гвожђем, калцијумом и витаминима Б12 и Д.
Да ли су животињски извори протеина тајна дуговечности?
Намирнице животињског порекла, попут меса, рибе, јаја и млечних производа, олакшавају задовољавање потреба организма за квалитетним протеинима, витаминима и минералима.
Америчко удружење за срце препоручује редовно конзумирање рибе, нарочито лососа и пастрмке, који представљају вредне изворе омега-3 масних киселина.
Живинско месо такође садржи квалитетне протеине, као и значајне количине гвожђа и цинка. Посебно се препоручују немасни делови пилетине и ћуретине, јер садрже мање засићених масти од већине врста црвеног меса.
Мондо