Крај марта и почетак априла доносе важне обавезе за оне који су у претходној години остварили високе приходе. Наиме, физичка лица која су током 2024. године зарадила више од 4.874.508 динара дужна су да плате годишњи порез на доходак грађана.
Ово правило произилази из члана 87. Закона о порезу на доходак грађана, а односи се како на резиденте који приход остварују у земљи и иностранству, тако и на нерезиденте, али само за приходе стечене у Србији.
Према подацима Републичког завода за статистику, просечна годишња зарада по запосленом у Србији током 2024. године износила је 1.624.836 динара. Законски прописано, обавезу плаћања годишњег пореза имају само они који су остварили приход већи од троструког износа просечне зараде, односно више од 4.874.508 динара.
Посебан порески подстицај постоји за млађе од 40 година – њима се износ опорезивог дохотка додатно умањује за 4.874.508 динара, што значи да ће порез плаћати тек ако су остварили знатно више приходе.
Ова пореска олакшица односи се само на приходе остварене од зараде, приходе од самосталних делатности и ауторских и сродних права. То значи да ако је лице млађе од 40 година имало, на пример, приходе од давања у закуп непокретности, тај приход не улази у износ пореске олакшице.
Порески саветници указују и на једну битну чињеницу, а то је да предузетници често нису свесни тога да су, по дефиницији, „пословно способна физичка лица која обављају делатност на тржишту“. С обзиром на то да послују по истим принципима као и предузећа, своју предузетничку радњу доживљавају као предузеће и сматрају да приход исказан у Пореском билансу представља добит радње и да то није њихов лични приход, мада могу да га подигну исто као и оснивачи предузећа.
Међутим, према речима пореске саветнице Звездане Писаревић, веома је важно нагласити да су и предузетници у обавези да плате годишњи порез на приход који обухвата добит предузетничке делатности и њихову личну зараду, ако су је исплаћивали током 2024. године.
Фирме исплатиоци прихода у обавези су да свим лицима којима је исплаћивана зарада и остала лична примања, и за које је подношена пореска пријава, доставе потврду о висини исплаћених прихода у претходној години на обрасцу ППП ПО.
„Међутим, физичким лицима ова потврда није од велике користи јер се у њој подаци исказују у бруто износу, док је неопорезиви износ објављен у нето износу. Стога је најбоље да сви који имају приходе који су изнад просека сами обрачунају нето примања за целу годину“, објашњава Звездана Писаревић.
Порески саветник Милан Радошевић каже да приликом обрачуна годишњег пореза на доходак обвезници могу користити личне одбитке како би умањили основицу за опорезивање. Ови одбици се односе на 40 одсто просечне зараде за самог обвезника, што износи 649.934 динара, затим 15 процената просечне зараде по сваком издржаваном члану породице, односно 243.725 динара по члану.
“Након што се утврди коначна опорезива основица, примењују се двоструке пореске стопе. Од 10 одсто на износе до 9.749.016 динара и од 15 одсто на део дохотка који прелази 9.749.016 динара. Другим речима, што је приход већи, то је и пореско оптерећење прогресивније”, наводи Радошевић.
Како би олакшала процес, Пореска управа Србије до 1. априла 2025. године аутоматски припрема пореске пријаве и поставља их у електронски облик на свој портал. Међутим, обвезници су дужни да провере податке и, ако је потребно, изврше измене – посебно у вези са издржаваним члановима породице и евентуалним додатним умањењима.
Након тога, обвезници морају најкасније до 15. маја поднети своју пријаву у електронском облику путем портала Пореске управе, користећи Образац ПП ГПДГ, и у истом року извршити уплату пореза.
„Кашњење у достављању пријаве или неплаћање годишњег пореза може довести до новчаних казни, затезних камата и потенцијалних инспекцијских провера. Зато је важно да сви који спадају у ову категорију обвезника благовремено испуне своје обавезе“, закључује порески саветник Милан Радошевић.
Извор: Бизнис.рс