Више од пола милиона запослених у јавном сектору од 1. јануара 2026. године почело је да добија увећане плате за 5,1 одсто. У наставку доносимо детаљан преглед актуелних зарада медицинских сестара и лекара специјалиста.
Према подацима Министарства финансија и новим обрачунима који су ступили на снагу, јануарско повећање од 5,1 одсто значајно је утицало на основна примања. За запослене у здравству, ово су конкретне бројке које су легле или ће лећи на рачуне у 2026. години:
• Доктор специјалиста: Основна плата је са претходних 168.520 динара скочила на 177.114 динара.
• Лекар опште праксе: Зарада је увећана са 134.565 на 141.427 динара.
• Медицинска сестра: Са претходних 90.939 динара, плата је порасла на 95.576 динара.
Међутим, ово није крај повећањима. Министар здравља Златибор Лончар потписао је почетком фебруара 2026. године нови Протокол са синдикатима, којим је договорено да се основица за обрачун плата повећа за додатних 5 одсто почев од октобра 2026. године.
Поред тога, запосленима се враћа право на топли оброк и регрес, који су били укинути још 2001. године, што синдикати оцењују као велики помак.
Оцена Фискалног савета: „Уравниловка“
Кључни проблем је компресија зарада (уравниловка). Због снажног раста минималне зараде и недостатка корекција на врху лествице, разлика између плата најстручнијих кадрова и оних са нижим квалификацијама се опасно смањила.
– Лекар специјалиста има само три пута већу плату од најниже плате неквалификованог радника. Док међународна пракса показује да је најчешћи распон између најниже и највише зараде у европским земљама 1:12. У Србији је законом о систему плата у јавном сектору дефинисан распон на 1:7,5. То и није проблем већ то што је основица, са којом би се множили прописани коефицијенти планирана сувише ниско, тек нешто изнад половине минималне зараде. То значи да су најнижи коефицијенти бесмислени јер би сви запослени са овим коефицијентима примали исту, минималну зараду, а стварни распон између најниже и највише зараде у држави не би био 1:7,5 већ око 1:4, што је испод сваког европског стандарда – упозоравао је 2019. године Фискални савет.
– Компресија плата прерасла је у један од кључних структурних ризика по функционалност јавног сектора, јер директно подрива способност државе да привуче и задржи кључне стручне и управљачке кадрове – наводе у Фискалном савету. О томе како платни разреди утичу на остале плате, више у посебном тексту.
Блиц
