Данас православни верници обележавају Воздвижење Часног и Животворног Крста Господњег, у народу познато као Крстовдан. Реч је о једном од великих Господњих празника, посвећеном Крсту на коме је, према хришћанском веровању, распет Исус Христос.
Ово је дан строгог поста, молитве и сећања на страдање, али и на победу живота над смрћу.
Иза празника крије се прича о цару, царици, чудесном проналаску светиње и крсту који је постао један од најпрепознатљивијих симбола хришћанства.
Како је царица Јелена пронашла Христов крст?
Према црквеном предању, почетком IV века света царица Јелена, мајка цара Константина Великог, отпутовала је у Јерусалим у потрази за Крстом на коме је разапет Христос.
Предање каже да је један старији Јеврејин открио место где је Крст био сакривен, испод некадашњег храма посвећеног богињи Венери. Када су почели да копају, пронашли су чак три крста!
Али како утврдити који је Христов?
Ту почиње најзанимљивији део приче. Према житију, патријарх Макарије наредио је да се крстови принесу болесној жени, а затим и преминулом човеку. Када је принесен трећи крст, догодило се чудо – човек је оживео. Тако је, према предању, препознат Часни Крст.
Патријарх Макарије подигао је Крст високо да га народ види, а окупљени су узвикивали: „Господе, помилуј!“
Зато се празник и назива Воздвижење – подизање, уздизање Крста пред народом.
Крст који је био у заробљеништву 14 година!
Ово је други важан догађај који се обележава на Крстовдан.
У 7. веку персијски цар Хозрој освојио је Јерусалим и однео Часни Крст у Персију. Светиња је тамо, према црквеном предању, провела 14 година.
Византијски цар Ираклије победио је Персијанце и вратио Крст у Јерусалим.
Али, како каже предање, цар није могао да га унесе у град у раскошној царској одећи. Патријарх Захарија објаснио му је да Христос није носио Крст у царском сјају, већ бос и понижен.
Цар је скинуо раскошну одећу, обукао скромну и босоног понео Крст.
Порука ове приче је јасна: пред Христовим Крстом нема царева и обичних људи – сви су једнаки.
Тропар и кондак празника
Тропар · глас 1
„Спаси, Господе, људе Твоје и благослови достојање Твоје, победе на сопротивна дарујући и Твоје чувајући Крстом Твојим житељство.“
Кондак · глас 4
„Вознео си се на Крст вољом, новоме Твоме житељству даруј милосрђе Твоје, Христе Боже; обрадуј нас силом Твојом, победе дајући нам на противнике, имајући Твоје оружје мира, непобедиву победу.“
Смисао: Крст се у православној традицији не посматра само као знак страдања, већ и као симбол спасења, наде и духовне победе.
Шта се данас ради у цркви?
Крстовдан је велики Господњи празник и црвено слово у календару.
У храмовима се на празничном богослужењу износи Часни Крст, који верници целивају. Посебно место у богослужењу има поклоњење Крсту, а уместо уобичајеног Трисветог пева се:
„Крсту Твоме поклањамо се, Владико, и свето Васкрсење Твоје славимо.“
Празник је посвећен Христовом страдању и спасењу човека, па је и пост део његовог обележавања.
Народни обичаји
Пости се. Данас се у православном календару прописује пост на уљу. У народу је позната изрека: „Ко се крстом крсти, за Крстовдан пости.“
Бере се босиљак. У многим крајевима босиљак се сматра благословеном биљком. Носи се у цркву, чува у кући и користи приликом освећења воде.
Не иде се у шуму. У народним веровањима постоји прича да се од Крстовдана змије повлаче у зимска скровишта, па се у неким крајевима избегава одлазак у шуму. Ово је народно веровање, а не црквено правило.
Припрема за јесен. Крстовдан се у народној традицији повезује са завршетком летњих радова и припремом за хладније дане.
Занимљивост: Постоје два Крстовдана!
Многи не знају да се у православном календару обележавају два празника која носе назив Крстовдан.
Јесењи Крстовдан, 27. септембра, посвећен је Воздвижењу Часног Крста.
Зимски Крстовдан, 18. јануара, обележава се уочи Богојављења и повезан је са водоосвећењем и успоменом на крштење Исуса Христа.
Дакле, данашњи Крстовдан није исто што и онај уочи Богојављења.
Порука празника
Крстовдан нас подсећа да вера није само у речима и обичајима, већ и у спремности човека да буде скроман, истрајан и милосрдан.
У причи о цару Ираклију налази се и једна снажна порука за сваког човека: понекад је потребно да скинемо круну са главе, да бисмо разумели оно што је заиста свето.
Вечерње новости