Православни верници данас обележавају Светог мученика Никифора Исповедника, патријарха Цариградског који је због одбране икона прогнан и у страдању провео 13 година.
У временима пролазне земаљске славе, Свети Никифор Исповедник, цариградски племић и син високог дворјанина Теодора, напустио је сујету света ради царства небеског. Крај обала Босфора подигао је манастир где је монасима служио као живи узор смерности, мада је из дубоког смирења дуго одбијао да сам прими монашки чин, говорећи да је тог светог звања недостојан.
Као мирјанин, због изврсног познавања Светога Писма, одбранио је Православље на Седмом васељенском сабору. Године 806. насупрот својој вољи изабран је и устоличен у Светој Софији за патријарха цариградског, те је током девет година службе остао упамћен као отац и заштитник сиромашних, немоћних и удовица.
Доласком безбожног цара Лава Јерменина, наступили су црни дани иконоборства јер је владар прекршио дату заклетву и покренуо прогон светих икона. Свети Никифор је храбро стао на браник истине, јавно бранећи светиње и неустрашиво укоравајући јеретичког цара, не марећи за сопствени живот пред налетом тираније.
Увидевши да не може сломити челичну вољу архипастира, цар га је изложио јавним понижењима и батинама, а потом вратио у влажну тамницу и насилно прогнао на пусто острво Проконис. Тамо је светитељ, окован глађу, ранама и потпуном бедом, провео тринаест страдалних година, све до 827. године када се његова мученичка душа преселила у вечност.
Након смрти, његово намучено тело постало је извор божанске благодати и чудеса. Када су верници преносили његове свете мошти у манастир, поред гробова светог Тарасија и Атанасија, бројни болесници који су се на сахрани дотакли његовог тела задобили су тренутно и потпуно исцељење.
Молитва:
„Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Никифоре, моли Христа Бога да спасе душе наше.“
Народни обичаји и веровања
Спомен на Светог Никифора Исповедника, кога Српска православна црква данас празнује, народно веровање везује за дела милосрђа и духовни мир. На овај празник, предање налаже да се учини добро дело и помогне онима којима је помоћ најпотребнија. У сећање на светитеља, верује се да је важно посветити се искреној вери, јер повратак вери значи повратак себи и самој суштини нашег бића.
Такође, народни обичаји саветују да се на данашњи дан дом уреди и поспреми, а тренуци проведу у слози и миру са најближима, које треба обићи. Сваку свађу на овај дан ваља избегавати. Према предању, данас никако није пожељно узимати иглу у руке и бавити се шивењем.
Извор: курир.рс