Муслимани од среде (27. маја) прослављају Курбан бајрам, један од два најзначајнија празника у исламском свету.
Важност Курбан-бајрама, односно Хаџијског бајрама, огледа се у обреду жртвовања курбана и дељења курбанског меса сиромашнима, пријатељима и комшијама, као и у обреду хаџа, када више милиона муслимана у одређеним данима борави у Меки.
За муслимане то су велики мубарек дани, дани великог добра, тада милиони хаџија из целог света бораве на Арефату и Брду милости.
Курбан је жртва која се приноси у спомен на двојицу Адемових синова и на Ибрахимову оданост Богу. За курбан се обично жртвује ован или крупна стока, а курбанско месо се дели сиромашнима, пријатељима, комшијама, односно онима којима је најпотребније.
Хаџијски бајрам је време када више милиона муслимана борави на светим местима у Меки и Медини како би обавили пету исламску дужност – хаџ, који је Бог прописао и који је обавезан за сваког муслимана уколико је здрав и има материјалне услове.
Курбан-бајрам траје четири дана, и то је време које муслимани проводе у кругу породице, дочекују и обилазе родбину, пријатеље и комшије, али и ишчекују повратак својих најмилијих са хаџа.
Влада Србије је раније предложила домаћим послодавцима да запосленима који су припадници исламске заједнице омогуће да не раде на други и трећи дан Курбанског бајрама, односно 28. и 29. маја 2026. године.
У закључку се наводи се да послодавци у случају да такви запослени раде у делатностима чијим прекидом би дошло до штетних последица по грађане, државу или процес рада обезбеде права која им припадају за рад током празника.
ПП Медиа