Као и многе старе реке и Ђетиња носи своје легенде. Најпознатија међу њима каже да су Турци у њене воде бацали децу, па је отуда настало име реке.
Иако историјска наука порекло назива објашњава другачије, ова прича и данас живи у народном предању ужичког краја, подсећајући на бурну прошлост коју је река вековима посматрала.
Предање да су Турци бацали децу у реку и да је због тога добила име Ђетиња веома је распрострањена и често се препричава као народна легенда. Ипак, историчари и лингвисти имају другачије мишљење.
Највероватније објашњење порекла имена реке Ђетиње се заснива на старинском називу Цетина што значи Коњска река. Ову тврдњу поткрепљује чињеница да се један од изворишних кракова Ђетиње и данас зове Коњска река. Током векова, променама у изговору и језику, назив је прерастао у данашње име Ђетиња.
Ипак, легенда о деци има снажно место у народном памћењу јер одражава тешка времена османске владавине и страдања која су људи памтили и преносили с колена на колено.