Психологија, медицина и стоматологија су и даље међу првим изборима свршених матураната, показали су резултати анализе првог уписног рока за школску 2026/2027. годину коју је урадио Инфостуд.
Осим анализе резултата првог уписног рока поређена су интересовање матураната за поједине факултете и студијске програме са актуелним потребама тржишта рада. Велико интересовање бележе и факултети попут ФОН-а и економских факултета, чије дипломе омогућавају рад на различитим пословима, од финансија и маркетинга до аналитике, пројектног менаџмента и људских ресурса. Истовремено, поједини смерови из области машинства, електротехнике и грађевине немају довољно кандидата, иако послодавци стално траже управо стручњаке ових профила, наводи се анализи и додаје да поређење података о упису са огласима објављеним на сајту Послови Инфостуд показује да се жеље младих и потребе тржишта рада само делимично поклапају.
Када је реч о најтраженијој психологији, за њу се у Новом Саду за 80 места пријавило 360 кандидата, односно 4,5 по месту, док су у Београду и Нишу за једно место конкурисала по 4,2 кандидата.
Њена популарност се може повезати са све већом видљивошћу тема менталног здравља и психотерапије, као и са отворенијим односом према тражењу стручне помоћи, истиче се у анализи. Што се тиче медицине, стоматологије и других студијских програма из области здравства, наводе се подаци према којима су се на денталној медицини у Новом Саду за 52 места пријавила 242 кандидата, односно 4,7 по месту.
На интегрисаним студијама медицине у Крагујевцу за једно буџетско место конкурисало је 4,6 кандидата, док је у Новом Саду за 222 места на медицини било 447 пријављених. Интересовање за медицину и стоматологију објашњава се тиме да оне нуде јасно дефинисан пут од факултета до професије, имају препознатљив друштвени значај и пружају могућност рада у државном и приватном сектору.
„За Економски факултет у Београду пријавила су се 1.924 кандидата, а за Факултет организационих наука 1.767. Њихова привлачност добрим делом произлази из тога што дипломци нису везани за само једно занимање или индустрију“, истиче се у анализи и додаје да са овим образовањем могу да раде у финансијама, продаји, маркетингу, аналитици, консалтингу, логистици, пројектном менаџменту или људским ресурсима. Интересовање за ИТ студије није нестало, али се све више разликује од факултета до факултета.
Тако се на Електротехничком факултету у Београду за 720 места пријавило 1.045 кандидата.
На академском програму Софтверско инжењерство и информационе технологије Факултета техничких наука у Новом Саду за 80 места конкурисало је 188 кандидата, односно 2,4 по месту. С друге стране, Електронски факултет у Нишу имао је 432 кандидата на 540 буџетских места. На Природно-математичком факултету у Новом Саду за Рачунарске науке пријавило се 14 кандидата на 70 места, док је за Информационе технологије било 42 кандидата на 80 места.
Ови подаци показују да млади и даље бирају ИТ, али да много више пажње обраћају на конкретан програм и репутацију факултета.
Развој вештачке интелигенције додатно мења послове и знања која се траже. Програмирање остаје важно, али послодавци све више вреднују разумевање података и пословних процеса, сајбер безбедност и практичну примену АИ алата. ИТ зато није изгубио значај, али више није довољно завршити било који ИТ смер и очекивати брз и једноставан пут до запослења.
Највећи раскорак између уписа и тржишта рада види се у појединим техничким областима, па се на Техничком факултету у Бору за 240 места пријавило се само 57 кандидата, на Грађевинском факултету у Суботици за грађевинарство су конкурисала 33 кандидата на 104 места, док је за геодезију било 17 кандидата на 30 места. Насупрот томе, потражња послодаваца остала је стабилна. Слабије интересовање младих може се повезати са захтевношћу студија, али и са недовољно јасном представом о томе како данас изгледају инжењерске каријере.
Послови у индустрији, производњи, енергетици и грађевини често су мање видљиви од каријера у ИТ-ју, маркетингу или менаџменту, иако нуде могућности рада на аутоматизацији, савременој инфраструктури, енергетским системима и великим индустријским пројектима.
Подаци не показују да млади бирају погрешне факултете, већ да одлуке често доносе на основу личних интересовања, угледа професије и представе о будућој каријери, без довољно информација о реалним могућностима на тржишту рада, оцењују у Инфостуду. Додају да велика конкуренција при упису показује колико је неки програм привлачан, али често најављује и већу конкуренцију при запошљавању. С друге стране, мање популарни технички смерови могу водити ка областима у којима је потражња стабилна, а број нових стручњака ограничен.
Извор: 24седам