Запослени у Србији у одређеним животним ситуацијама могу да одсуствују са посла, а да притом не користе дане годишњег одмора и не остану без накнаде зараде. Ово право гарантује Закон о раду, који прописује разлоге за плаћено одсуство, док се поједини услови и број слободних дана додатно уређују правилницима послодаваца и уговорима о раду.
Венчање, рођење детета, тежа болест или смрт члана породице, као и добровољно давање крви, само су неке од ситуација у којима запослени могу да остваре ово право.
Иако многи пажљиво распоређују дане годишњег одмора, често нису упознати са могућношћу да за одређене приватне и породичне околности добију додатне слободне дане. Ипак, важно је знати да не постоји јединствен број дана који се може користити за сваку ситуацију, већ све зависи од разлога одсуства и прописа који се примењују.
Колико дана плаћеног одсуства припада запосленима?
Према члану 77. Закона о раду, запослени имају право на плаћено одсуство у укупном трајању до пет радних дана током календарске године због склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице, као и других случајева предвиђених општим актом или уговором о раду.
Међутим, постоје и ситуације за које закон гарантује посебне слободне дане, независно од поменутог ограничења. То се односи на смрт члана уже породице и добровољно давање крви.
Послодавци својим правилницима или уговорима о раду могу да предвиде и повољније услове, па је важно да запослени буду упознати са правима која им припадају.
У којим ситуацијама можете да добијете слободне дане?
Венчање
Склапање брака један је од разлога због којих запослени могу да користе плаћено одсуство. Ипак, то не значи да свако аутоматски добија пет слободних дана.
Законом је предвиђено укупно до пет радних дана годишње за ову групу разлога, док се конкретан број дана одређује правилником послодавца или уговором о раду.
Рођење детета
Запослени имају право на плаћено одсуство и поводом порођаја супруге. Број слободних дана зависи од законских одредаба и правила која важе код послодавца.
Ово право не треба поистовећивати са родитељским одсуством и другим правима која су уређена посебним прописима.
Тежа болест члана породице
У случају теже болести члана уже породице, запослени такође могу да остваре право на плаћено одсуство.
Закон под ужом породицом подразумева брачног друга, децу, родитеље, браћу, сестре, усвојиоца, усвојеника и старатеља.
За друга лица послодавац може да одобри одсуство у складу са законом и интерним актима.
Смрт члана уже породице
За разлику од претходно наведених ситуација, у случају смрти члана уже породице закон изричито предвиђа пет радних дана плаћеног одсуства.
Ови дани представљају засебно право и не урачунавају се у годишњи фонд од највише пет радних дана намењених венчању, порођају супруге, тежој болести члана породице и другим прописаним случајевима.
Добровољно давање крви
Запослени који добровољно дају крв имају право на два узастопна дана плаћеног одсуства за свако давање крви.
У та два дана урачунава се и дан када је крв дата, а ово одсуство не умањује број дана годишњег одмора.
Додатни разлози које предвиђа послодавац
Поред законом утврђених случајева, поједини послодавци могу да одобре плаћено одсуство и због других породичних или личних околности.
Таква права уређују се правилником о раду, колективним уговором или уговором о раду, због чега се услови могу разликовати од фирме до фирме.
Да ли се плаћено одсуство одбија од годишњег одмора?
Једна од најважнијих ствари коју запослени треба да знају јесте да се дани плаћеног одсуства, остварени по одговарајућем законском основу, не одбијају од годишњег одмора.
Закон о раду прописује најмање 20 радних дана годишњег одмора током календарске године, док послодавац може да одреди и већи број дана у складу са својим актима.
У годишњи одмор не урачунавају се нерадни празници, одсуство са рада уз накнаду зараде, као ни одређена одсуства због привремене спречености за рад.
То практично значи да запослени који искористи плаћено одсуство због венчања, породичних околности или давања крви не губи дане предвиђене за редован годишњи одмор.
Како да остварите право на плаћено одсуство?
Запослени који жели да користи слободне дане по неком од наведених основа требало би да се обрати послодавцу или кадровској служби и распита се о процедури.
У зависности од разлога одсуства, може бити потребно доставити одговарајућу документацију којом се потврђује право на слободне дане.
Пре подношења захтева препоручује се и провера правилника о раду, колективног уговора или уговора о раду, како би запослени знао колико му дана припада.
Уколико сматра да му је ускраћено право које закон гарантује, запослени може да затражи објашњење од послодавца или да се обрати Инспекторату за рад.
Зато је пре подношења захтева најбоље проверити члан 77. Закона о раду и одговарајући правилник или уговор о раду.
24седам