Један од најлепших летњих празника, који се обележава 7. јула, вековима прати низ веровања и обичаја повезаних са здрављем, љубављу, плодношћу и заштитом дома.
Ближи нам се Ивањдан, један од најлепших и најмистичнијих празника у српској традицији, који се обележава 7. јула, на дан рођења Светог Јована Крститеља. Иако је реч о великом хришћанском празнику, бројни обичаји који га прате сежу много даље у прошлост и повезани су са култом сунца, природе, воде и лековитог биља.
У многим крајевима Србије и данас се чувају стари обичаји који симболизују здравље, плодност, заштиту дома и благостање.
Плетење ивањских венчића
Најпознатији обичај везан за Ивањдан јесте плетење венчића од ивањског цвећа, кантариона и другог пољског и лековитог биља. Венчићи се каче на улазна врата кућа, капије, штале и помоћне објекте како би чували дом од несреће и донели напредак током целе године.
Круг венца симболизује вечност и пуноћу живота, али и врхунац природног циклуса усред лета.
Биље убрано на Ивањдан има посебну моћ.
Према народном веровању, лековите биљке убране на Ивањдан имају највећу снагу. Жене су некада устајале пре свитања како би брале кантарион, хајдучку траву, нану и мајчину душицу, које су потом сушене и чуване за припрему чајева и народних лекова током целе године.
Кантарион се и данас у народу често назива „травом Светог Јована“.
Устајање пре изласка сунца
Веровало се да на Ивањдан треба устати пре зоре и „преварити сунце“. Људи су сматрали да ће онај ко први дочека свитање током целе године бити вредан, здрав и успешан.
У појединим крајевима постојало је и веровање да сунце на овај празник „заигра“ при изласку.
Купање у рекама и изворима
Наши преци веровали су да вода на Ивањдан поседује посебна исцелитељска својства. Због тога су се рано ујутру купали у рекама, потоцима и изворима, верујући да ће их то заштитити од болести и донети снагу за наредни период.
Ивањске ватре и прескакање пламена
У појединим деловима Србије палили су се ивањски кресови, око којих се окупљала омладина. Прескакање ватре симболизовало је прочишћење, здравље и заштиту од злих сила, а етнолози сматрају да овај обичај води порекло из старословенских обреда посвећених сунцу.
Девојачка гатања за љубав
Ивањдан је некада био посебно важан за неудате девојке. Оне су стављале ивањско цвеће под јастук како би сањале будућег мужа, а поједине су кроз венац гледале момка који им се допада, верујући да ће управо за њега поћи.
Шта се на Ивањдан није радило
Народна веровања налагала су и одређене забране. На овај празник није се позајмљивао новац нити ствари из куће, избегавали су се тешки послови, а сматрало се да свађе и ружне речи могу донети немир током целе године.
Због споја хришћанске симболике и древних народних обичаја, Ивањдан и данас остаје један од најживописнијих и најпоштованијих празника у српској традицији, а многи обичаји преносе се с колена на колено и чувају као део културног идентитета нашег народа.
24седам