ОГЛАСНА ТАБЛА
ЗАНИМЉИВОСТИ ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Најављени грмљавина и пљусак за Ђурђевдан, ево шта то значи

Киша на велики празник тумачи се у нашој традицији као знак сушне године, док се ведро и сунчано време оцењује као знак плодне године.

Српска православна црква слави 6. маја Светог Ђорђа или Ђурђевдан. Бројне породице тај датум обележавају као крсну славу, организују се вашари у појединим градовима, а празник прати велики број обичаја. Једно народно веровање повезано је са временским приликама.

Како је најавио Републички хидрометеолошки завод, сутра ће у свим пределима нађе земље бити сунчано, у уторак пре подне претежно сунчано, касније после подне и увече умерено облачно. Од среде,када се слави Ђурђевдан, биће роменљиво уз смену сунчаних периода, облачности и локалне појаве краткотрајне кише или пљуска са ређом грмљавином.
Када на Ђурђевдан загрми, то се тумачи као лош знак јер предсказује неродну и лошу годину. Посебно се то односи на плодност земље и стоке.Верује се да гром најављује да ће летина страдати.

Киша на велики празник тумачи се у нашој традицији као знак сушне године, док се ведро и сунчано време оцењује као знак плодне године.

Обичаји за Ђурђевдан

Обичаји су везани за сам празник али и дан пред Ђурђевдана. Уочи 6. маја, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Васкрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи. Ујутру се сви редом умивају овом водом:

деца – да буду здрава као дрен,
девојке – да се момци „грабе“ око њих,
старији – да их служи здравље
домаћин – да му кућа буде добро чувана.

Шта се бере за Ђурђевдан

На Ђурђевдан треба пожурити и у рано јутро изаћи на поља где се бере цвеће и друге травке. Ђурђевданско цвеће је: ђурђевак, млечика, маслачак и од њих треба исплести венчиће којима се ките улазна врата на дворишту и кући. Ово се чини да би година и дом били „берићетни“, па се у народу каже: „Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Ови венчићи треба да остану на вратима преко целе године, све до следећег Ђурђевдана.

У појединим крајевима Србије се током брања цвећа девојке и младићи „гађају“ биљком прилепача. То је коровска биљка, стабло јој је усправно или мало полегло, а листови на врху су лепљиви. Уколико вам се допада неки младић или девојка, требало би да баците ову биљку на симпатију, па ако се залепи, то значи да ће се и он или она „залепити за вас“.

На Ђурђевдан се од леске праве крстићи: једна грана се расцепи ножем, па се кроз њу провуче друга и тако се направи крстић који се ставља на кућу и на њиву јер се верује да он штити од громова и злих сила.

Још једно дрво данас има посебно значење, а то је граб. Када наиђете на граб у шуми током брања ђурђевка, требало би да се заљуљате на грани, како би се ваша симпатија „грабила“ за вас. Поред љуљања, олисталим гранчицама граба момци и девојке ките куће и капије на Ђурђевдан, како би лакше нашли брачног друга. Наравно, бере се и ђурђевак.

Шта не треба радити, и зашто се скида капија

На Ђурђевдан треба поранити и не ваља спавати преко дана. Ако то урадите, ризикујете да вас глава боли преко целе године. Али, народ је и за ово смислио лек. Ако вам се већ деси да данас задремате, онда на Марковдан, осмог маја, треба “спавати на истом месту” и бол ће престати.

Младићи у поноћ одлазе до кућа девојака које им се свиђају, скидају капије и односе их негде далеко и тако стварају муке родитељима који затим морају да их траже по селу. Скидањем капије верује се да ће се девојка удати те године.

Обичај је и да жене и девојке донесу увече кући воду са воденичког кола. У њу треба ставити различито биље, а нарочито селен, па се на Ђурђевдан том водом умити, да би се од њих „свако зло и прљавштина отресли и отпали“.

Молитва за Ђурђевдан

„Муке страшне избегао није, дивни Великомученик Свети Георгије. Све земаљско он презре и одрече, да Царство Небеско вечно стече. Видело је у тами што нам свима сија, слава дивног Великомученика Георгија. Душа наша смерно благодари, заступника таквог што нам Бог подари.

Сваком ко помоћ и спас од њега затражи, име светога љубав и веру оснажи. Зато се теби у муци молимо, и твоје помоћи вапијући просимо. Услиши и сада молбе наше невољне, молитве прими скромне, драговољне. Нека заступништво твоје за нас не бледи, не остави нас у невољи и беди. Чуј глас напаћеног нашег рода, сети се српскога народа. Да нам душман више не прети, помози нам Георгије Свети.“

Блиц жена

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Три сестрице које су одушевиле Србију добиле кров над главом: Прелепе вести из Крушевца – згариште је поново постало топли дом иако нема маме (фото)

Делегација Европске инвестиционе банке и представници Министарства за јавна улагања обишли радове на реконструкцији цевовода високе зоне (фото)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Вирус покварио добре прогнозе о роду малине! Очекују се већи приноси, али присуство патогена претња

Прогноза за лето 2026: Јул и август у Србији у знаку екстремних врућина

Нови надземни контејнери на више локација у граду

Прва збирка песама Петра Вуловића представљена ужичкој читалачкој публици (фото)

„Цвет који живот значи“: 24 улична акција продаје цвећа намењена Фонду Саветовалишта за жене са инвалидитетом оболеле од рака дојке “Јефимија“

ОГЛАСНА ТАБЛА

Ходочашће чајетинских суперхероја за мале суперхероје из Нурдор-а

Милан Стаматовић председник општине Чајетина: У понедељак 25. маја стаје цела општина-време за за одбрану златиборске земље од спорне приватизације