Велика Госпојина, односно Успење Пресвете Богородице, празнује се 28. августа и у православном календару означена је као велики празник и црвено слово. Овом празнику претходи Госпојински пост, који траје две недеље, од 14. до 27. августа.
У српском народном календару Велика Госпојина има посебно место. Она није била само важан црквени празник већ и дан око којег су се вековима градили обичаји повезани са породицом, здрављем, женама и природом.
Зашто је Велика Госпојина посебно важна женама?
Пресвета Богородица у народној традицији заузима посебно место као заштитница мајки и породице. Због тога се Велика Госпојина посебно везивала за жене, а нарочито за мајке и породиље. Многе жене одлазиле су на празнична богослужења, молиле се за здравље своје деце и породице и празник дочекивале у молитви и миру. Управо због тог снажног породичног и женског елемента, Велика Госпојина је и данас један од празника који се посебно поштује у многим српским домовима.
На Велику Госпојину нису се радили тешки послови
Једно од најпознатијих народних веровања јесте да на Велику Госпојину не треба обављати тешке физичке послове. Празник је требало провести мирно, уз породицу, молитву и одмор, уместо у великим кућним или пољским пословима. Важно је, међутим, направити разлику између народног обичаја и црквеног правила. Народна веровања део су традиције која се преносила генерацијама, али то не значи да ће се човеку догодити нешто лоше ако из оправданог разлога мора да обави неки посао.
Босиљак је имао посебно место
Један од биљних симбола који се посебно везује за нашу традиционалну културу јесте босиљак. У народној традицији имао је и лековиту и обредну, односно заштитну улогу. Око Велике Госпојине у појединим крајевима сакупљано је и различито лековито биље, за које се веровало да у том периоду има посебну моћ. Биљке су се потом чувале у домаћинствима и користиле током године. Наши преци су природу посматрали као део свакодневног живота, па су се промене годишњих доба, празници и биљке често повезивали у једну целину.
Веровало се да вода са појединих извора лечи
Уз Велику Госпојину везана су и веровања о лековитим изворима. У појединим крајевима људи су на празник одлазили до извора за које се веровало да имају исцелитељску моћ. Умивали су се том водом или је носили кући, надајући се здрављу и излечењу. Оваква веровања припадају народној традицији и не треба их поистовећивати са медицински доказаним методама лечења. Ипак, она много говоре о томе колико је у животу наших предака постојала снажна повезаност између вере, природе и наде у здравље.
Период између две Госпојине
Посебно занимљив део народног календара јесте период између Велике и Мале Госпојине. Овај период називао се „међудневница“, а према традиционалним веровањима био је погодан за сакупљање различитих плодова и лековитог биља. Међу биљкама које се помињу у народној традицији налазе се кичица, хајдучка трава, угаслица и коњски босиљак. За данашњег човека ови обичаји можда делују далеко, али они показују како су некада људи пажљиво пратили природу и њене промене.
Празник који окупља породицу
Велика Госпојина се у многим породицама обележава као крсна слава, па празнични дан има и снажну породичну димензију. Ове године, Велика Госпојина пада у петак, а за празничну и славску трпезу дозвољени су риба, уље и вино. Ипак, можда је најлепши део традиције управо у томе да се на овај дан застане. Да се оде у цркву ако је то део породичне вере. Да се запали свећа. Да се помолимо за здравље деце, родитеља и оних које волимо. Да седнемо за исти сто. И да бар један дан покушамо да свакодневну журбу оставимо по страни.
Шта нам обичаји говоре данас?
Народни обичаји око Велике Госпојине нису настали преко ноћи. Они су део традиције у којој су породица, вера, природа и заједница били дубоко повезани. Зато их можемо чувати и данас, али са разумевањем шта је црквено учење, а шта народно веровање. Јер Велика Госпојина није само дан када треба да пазимо шта ћемо радити. То је велики празник посвећен Пресветој Богородици и прилика да се подсетимо на оно што је у животу најважније – веру, породицу, здравље, љубав и мир у дому. А можда је управо то најлепши обичај који можемо пренети својој деци.
Извор: Новости