
Уочи припрема за путовање у иностранство многи имају дилему – да ли је паметније, али и безбедније да носимо готовину или да плаћамо картицом
Никола Ђукић из Народне банке Србије каже за РТС да би грађани требало да буду опрезни када користе картице у иностранству, нарочито када подижу готовину са банкомата, пошто се наплаћују провизије.
Све чешће грађанима стижу СМС поруке у којима се непозната лица лажно представљају као различити пружаоци услуга. Никола Ђукић из Народне банке Србије рекао је за РТС да се углавном лажно представљају као „Пошта Србије“, ДХЛ или „Нетфликс“.
„Грађани у уверењу да плаћају нешто наравно мање износе за преузимање пошиљке или за обнову, рецимо, претплате код стриминг оператера као што јеНетфликс, предају своје податке о картици. Међутим, они то не раде на сајту тог пружаоца услуге, већ на лажној интернет страници коју су криминалци креирали са циљем да преузму њихове податке о картицама. То су име и презиме, датум истека важења картице, број картице и најважније, она три броја која се налазе на полеђини картица, а које представљају ЦЦВ код за извршење трансакције“, навео је Ђукић.
Додао је да грађани имају времена да блокирају картицу и да треба да контактирају са банком у том случају.
„Дакле, треба да занемарите СМС поруку, не да наставите даље. Ако се већ и десило па су приступили том линку, треба да обрате пажњу на какав су то сајт отишли. Дакле, то су лажне интернет странице“, истакао је Никола Ђукић.
Каматица


