Свака „пријатељска“ позајмица, већа од 10.000 евра, мораће да буде оверена код нотара, предвиђено је изменама и допунама Закона о јавном бележништву, чији је предлог у четвртак усвојила Влада Србије. Граница је стављена баш на овај износ, пошто је 10.000 евра лимит за готовинске трансакције према Закону о спречавању прања новца – све уплате преко тога, морају да иду преко рачуна у банци.
„У нашем правном систему не постоји обавеза сачињавања уговора о зајму у новцу у облику јавнобележничке исправе. Већина оваквих трансакција између физичких лица невидлјива је за контролни апарат токова новца, те се оваква обавеза успоставлја зарад финансијске дисциплине и правне сигурности. Јавни бележници као носиоци јавних овлашћења ће потврђивањем (солемнизацијом) ових уговора приватне исправе конвертовати у јавне, при чему се устројава и регистар таквих уговора ради контроле и увида Управе за спречавање прања новца у реалном времену“, стоји у образложењу закона.
Релеватно стање је, додаје се – такво да се посредним путем долази до сазнања о правдању одређених токова новца и капитала, односно имовине учињеним зајмовима, нарочито када је реч о – грађанима.
„Овакво правдање може бити и усмено или садржано у изјавама сведока. Ово због тога што се правним оквиром не тражи посебан облик у којем се уговор о зајму сачињава. Он може бити и усмен, али и писмен, али без овере било које врсте“, указује законописац.
У предлогу измене прописа се подсећа да је, према Закону о спречавању прања новца и финансирању тероризма, лимит за готовинске трансакције је 10.000 евра.
„Све изван тог лимита мора да прати проток на рачуну код пословне банке. Овакво решење у контексту физичких лица Управи за спречавање прања новца не даје апосолутни увид. Ово због тога што је већина заштитних механизама развијена за правна лица, а не и за физичка. Солемнизацијом (потврђивањем) ових уговора добија се заокружена слика зајмова од 10.000 евра и више. Праћење ове области коју Министарство правде нормативно уређује се може постићи и сагледавањем стања и података из будућег регистра, тако да се у сваком моменту ова активност може пратити“, појашњава се у предлогу закона.
Регистар уговора о зајмовима водиће се у оквиру истог софтверског решења као за уговоре о промету непокретности.
„Министарство правде развија посебан модул (наслова регистар уговора о зајму) са рубрикама за унос (зајмодавац/зајмопримац/износ зајма/рок враћања и валута) у оквиру већ постојеће апликације за евиденцију уговора о промету непокретности“, појашњава се у предлогу закона.
Према новом пропису, јавни бележник потврђује (солемнизује) уговор о зајму новца између физичких лица у износу од 10.000 евра и више по средњем курсу Народне банке Србије на дан потврђивања (солемнизације).
„Јавни бележник који је потврдио (солемнизовао) уговор о зајму новца дужан је да оверен препис тог уговора одмах достави Управи за спречавање прања новца преко регистра који развија и одржава Министарство правде. У регистар о уговорима о зајму новца јавни бележник је дужан да упише идентификационе податке о зајмодавцу и зајмопримцу (име и презиме, јединствени матични број грађана, адресу пребивалишта или боравишта), као и податке о износу зајма, року враћања и валути новца”, стоји у предлогу закона.
Извор: Н1