Немачки болнички систем суочава се са озбиљним изазовима који би у наредним годинама могли да доведу до гашења великог броја здравствених установа и губитка десетина хиљада радних места. Како преносе „Билд“, РНД и Немачко удружење болница, представници сектора упозоравају да би планиране мере штедње савезне владе могле додатно да ослабе већ оптерећен здравствени систем.
Повод за упозорење представља студија Института ХЦБ, коју је предводио здравствени економиста професор Борис Аугурцки. Према њеним налазима, немачке болнице би већ 2027. године могле да остану без око 3,9 милијарди евра прихода, што представља пад од приближно осам одсто. До 2030. године укупни финансијски губици могли би да достигну 7,3 милијарде евра, док би готово половина болничких локација била изложена повећаном ризику од инсолвентности.
Председник ДКГ-а Гералд Гас упозорио је да би последице по тржиште рада могле бити изузетно озбиљне.
– Мораћемо да отпустимо 140.000 запослених, односно сваког десетог радника у сектору – изјавио је Гас, оцењујући да би такав сценарио додатно угрозио доступност здравствене заштите у појединим деловима земље.
Према подацима болничког удружења, велики број здравствених установа већ послује под снажним финансијским притиском. Раст цена енергије, инфлација, повећани трошкови рада, недостатак медицинског особља и све старије становништво последњих година значајно су оптеретили буџете болница. ДКГ наводи да је чак око 80 одсто немачких болница већ пословало са финансијским губицима, због чега се сваки нови трошак или смањење прихода директно одражава на њихову одрживост.
У средишту спора налази се планирана реформа финансирања здравственог система кроз Закон о стабилизацији доприноса здравственог осигурања (ГКВ-Беитрагсстабилисиерунгсгесетз). Савезна влада сматра да су одређене корекције неопходне како би се обезбедила дугорочна одрживост система здравственог осигурања и спречио даљи раст доприноса за грађане и послодавце. Са друге стране, представници болничког сектора упозоравају да би управо болнице могле да плате највећу цену таквих мера.
Дебата се води и у контексту шире реформе немачког здравства, која је започета током мандата бившег министра здравља Карла Лаутербаха. Циљ реформе био је већа специјализација болница, унапређење квалитета лечења и рационалније коришћење ресурса. Међутим, управе болница упозоравају да без додатног финансирања и стабилнијих извора прихода постоји опасност да реформе остану само на папиру, док би здравствене установе биле приморане да смањују капацитете и број запослених.
Посебну забринутост изазива чињеница да би последице могле да буду најизраженије у мањим градовима и руралним срединама, где су локалне болнице често једини здравствени центри доступни становништву. Стручњаци упозоравају да би затварање појединих установа могло да продужи време чекања на прегледе и операције, као и да додатно повећа притисак на велике универзитетске клинике.
Расправа о будућности немачког болничког система тако прераста оквире финансијске политике и постаје једно од кључних социјалних питања у земљи. Док влада истиче потребу за фискалном дисциплином и дугорочном одрживошћу здравственог осигурања, представници болница упозоравају да се стабилност система не може градити без улагања у установе и запослене који представљају његову основу. Исход ове дебате могао би да одреди изглед немачког здравства у деценијама које долазе.
24седам