Познати ужички новинар- Немања Ковачевић добитник је овогодишње Награде града Ужица за изузетна достигнућа у области новинарства, културе и традиције. Ово признање додељује се сваке године појединцима и институцијама који су својим радом допринели афирмацији града, културе, и друштвеног ангажмана. Ковачевић је више од шеснаест година активно присутан у медијима, а јавност га препознаје по његовом професионалном и истрајном приступу послу. Током своје богате новинарске каријере, снимио је више од триста ауторских емисија, објавио преко пет стотина новинарских текстова у писаним медијима и учествовао у бројним документарним пројектима који су промовисали Ужице и западну Србију.
Његов стил карактерише јасан израз, дубока анализа друштвених појава и искрена посвећеност истини и јавном интересу. Колеге га описују као новинара који не прави компромисе са професионалном етиком и који је увек спреман да укаже на неправду, али и да афирмише позитивне примере у друштву. Према образложењу жирија, „историја савремених медија у Србији препознаје га као једног од првих младих људи који је са визијом, знањем иснагом личне харизме успео да традицију врати у медијски простор, и то у времену када је тај сегмент културног идентитета био неправедно потиснут у сенку популарне културе ниског естетског домета.” Већ 2012. године, Ковачевић је проглашен за најмлађег награђеног новинара у Србији, а 2019. године уписан је у историју као најмлађи водитељ концерта на Коларцу, у организацији Музичке продукције Радио Београда – догађаја који је представљао симболичан мост између традиције, класичне уметности и савремене медијске презентације.
Кроз дугогодишњи рад, Ковачевић је осмишљавао, реализовао и водио бројне ауторске емисије културног, документарног и информативног карактера, као што су: „Моје Ужице“, „Опипавање пулса“, „Пут до звезда“, „Истина блага вреди“, „Причa се“, „Актуелно“ и друге. Његово деловање није било ограничено на локални домет – напротив, он је својим радом афирмисао Ужицеи Златиборски округ на националном нивоу, п оказујући да је провинција стањедуха, а не географска одредница.
Поред професионалног ангажмана, Ковачевић је познат и по свом хуманитарном раду. Организовао је и учествовао у бројним акцијама које су ујединиле заједницу у помоћи угроженима – од иницијативе „Срцем за Павла“, преко ангажмана током поплава, до организације хуманитарних концерата за Дом за старе на Бежанијској коси. Посматрано из угла културологије и медијских студија, Ковачевић представља јединствену синергију младалачке енергије, академског приступа, професионалног интегритета и људске посвећености добру заједнице. Он није само информисао, већ је образовао; није само извештавао, већ је инспирисао. Његови радови утиснули су дубок траг у јавну свест, показујући да новинарство може бити истовремено узвишено, племенито, критички оштро и друштвено одговорно. „У временима када је многима лакше било да ћуте, он је говорио. Када су многи пристајали на мање, он је тражио више – не за себе, већ за јавност, за културу, за друштво,“ наводи се у завршном делу образложења жирија. Награда града Ужица која је ове године додељена Ковачевићу, у оквиру прославе Дана града, представља својеврсно признање свим медијским радницима који својим трудом и одговорним извештавањем доприносе очувању истине, слободе говора и угледа професије. Након примања награде, Ковачевић је истакао : “Кажу да су Ужичани одувек били пркосни, поносни и непокорни људи. У томе је лепота нашег идентитета – у снази која извире из корена и поносу који нас чува од заборава. Зато је част бити Ужичанин. ”Ове награде се додељују за рад, посвећеност и труд, за све што је проистекло из љубави према Ужицу и доказ су способности да, упркос разликама, умемо да препознамо вредност и жељу да нашем граду буде боље. Политике ће проћи, али град остаје – град је вечан. Само заједно можемо учинити да Ужице иде напред, да растемо и стварамо будућност достојну наших предака и будућих поколења.
Од своје седамнаесте године живот сам посветио медијима.
Можда сам због тога пропустио оно што се назива безбрижном младошћу, али је нисам изгубио. Уткао сам је у речи и слике, у културу и традицију, у бројне емисије, текстове и сећања свог народа. Даровао сам је свом Ужицу и Србији. И да могу поново да бирам – ништа не бих мењао. И када су ме претњама покушавали ућуткати, и када су ми поручивали да ће ме убити, нисам се уплашио. Јер љубав према домовини, граду и народу била је снажнија од сваког страха. Како чујем, неки су се запитали како то да након бројних критика инеслагања са онима који воде овај град, данас примам ову награду? Мој одговор је једноставан и недвосмислен: ово признање није политичко. Новинар је глас јавности. Он треба да говори када други ћуте – јасно, аргументовано и одговорно. Његова реч није ту да би стварала буку, већ да би покренула промене. Јер управо у истини и храбрости лежи први корак ка бољем друштву.” Додела признања одржана је у Народном позоришту у Ужицу, у присуству градских челника, јавних личности и представника културног и медијског живота Србије.