На прелепом Златибору скрио се један од најфасцинантнијих, али и најмањих приватних музеја у том делу Србије. Наиме, Самир Аслани дуже од три деценије је колекционар макета авиона и сада у својој колекцији има чак 1.500 модела, међу којима су најбројније реплике војних вазухоплова. За Асланија, рођеног Ужичанина, ова фасцинација небом није само хоби – то је прича о детињству, историјским турбуленцијама и страсти која не признаје материјалне границе.
Љубав према авијацији код Самира се родила у специфичном историјском тренутку, у држави која је улагала огромне напоре и ресурсе у развој свог ваздухопловства.
– Па, ја сам рођен 1979. године, тако да је у то време Југославија имала јако ваздухопловство и јаку авијацију и доста се пажње полагало на развој авијације. Тада је почела та прва љубав. У то време су макете биле изузетно скупе и ретко су се могле наћи у унутрашњости, тако да је то био онако неки дечачки сан који је остао недосањан, да употребим тај термин. Онда су дошле санкције, инфлација, тада пара уопште није било. И тамо 2007. и 2008. године појављује се колекција борбених авиона на киосцима. Ја поново почињем да скупљам авионе и тада полако, с том колекцијом, крећем и неке сам да правим и да набављам авионе који ме интересују. То траје до данашњег дана, започиње причу за РИНУ Самир.
Доминирају ловачки војни авиони, али место налазе и транспортне и цивилне летелице које су померале границе и обарале светске рекорде. Колекција је жива и разноврсна – од класичних пластичних и папирних макета, преко тешких ливених (дие-цаст) модела, па све до модерних трендова који подсећају на Лего коцке.
Оно што Самира издваја од обичних колекционара јесте истраживачки приступ. За њега свака макета има двоструку биографију – једну историјску, везану за стварни авион, и другу људску, везану за процес стварања њене минијатурне реплике.
– То је врло интересантна ствар зато што ту имате два живота, да употребим тај термин. Један живот је живот самог авиона: ко је на њему летео, када, по чему је тај пилот познат и шта се ту догађало током службовања тог авиона. То је један елемент. Други елемент је да, када говоримо о авионима који су рађени раније, који су летели током Другог светског рата, нема толико података. Имате понеку фотографију и онда се, у суштини, на основу тих фотографија раде макете. Негде је проблем што су то црно-беле фотографије, па се у основи каже, рецимо, да је авион био црвене боје, а онда се испостави да није био црвене, него зелене. Тако да ту има доста тих елемената који утичу на занимљивост самог авиона, рекао је Самир.
Са истим жаром, Аслани говори и о „другом животу“ – животу саме макете:
– Често се дешава да макетари у том моменту немају сав прибор и све што им је потребно, па онда раде самоградњу, нешто направе сами, додају неки додатак. Онда је врло занимљиво истражити и живот те макете. Поготово ако купите готову макету коју је неко раније радио. Онда можете тачно да видите како је тај човек видео тај авион, како је видео тај период и колико је био ентузијаста. Тако да је ово врло интересантан истраживачки процес који траје веома дуго. Мислим, можете да се забављате тиме веома дуго и да откривате и тајне самог авиона, а и тајне саме макете.
Потрага за ретким примерцима представља посебан изазов у свету колекционарства. Неки модели из Самирове збирке долазе из строго ограничених серија намењених искључиво тржиштима Велике Британије или Пољске. Као најновији и изузетно захтеван улов издваја пакистански ЈФ-17 Тхундер, летелицу коју је било готово немогуће пронаћи на слободном тржишту.
Ипак, круна његове макетарске домишљатости јесте реплика пројекта који је био понос југословенске војне индустрије, али који никада није дочекао серијску производњу услед распада државе – „Нови авион“.
– Мени је, рецимо, најинтересантнија била градња када сам радио макету југословенског ‘Новог авиона’. Тај авион никада није направљен. Направљене су само две велике макете и онда, у суштини, ви немате на чему да се заснивате приликом градње. Та макета је настала тако што сам спојио неке оштећене макете шведског Грипена и француског Рафала да би се направио авион какав нам је требао у том тренутку, додаје овај колекционар.
Поред ове домаће носталгије, у Самировом музеју раме уз раме стоје најсавременији чувари светског неба: амерички Ф-22 Раптор и Ф-35 Лигхтнинг, руски стелт ловац пете генерације Су-57, као и најновији кинески прототипови Ј-36 и Ј-50. Пажњу привлаче и авиони са специфичним, уметничким шемама бојења, попут америчког Ф-15ЕX Стрике Еагле или јапанског ловца украшеног мотивима змаја.
Иако збирка већ сада делује импозантно, за правог заљубљеника посао никада није готов. Како се отварају стари архиви и подаци на интернету постају доступнији, тако се појављују нови прототипови и историјски раритети који недостају на полицама. Тренутни Самиров фокус усмерен је на предратни период Краљевине Југославије и потрагу за макетама авиона Бреге 19 и Потез 25.
На питање новинара о материјалној вредности колекције и чињеници да се поједине макете на интернету продају по ценама од 100 или 200 евра, Аслани објашњава да права вредност лежи далеко изван новчаних токова:
– Ја јесам на интернету виђао да се неке макете продају по цени од 100 или 200 евра, али за мене ова колекција нема цену у том смислу. Њена највећа вредност је у времену, труду и страсти који су уложени у истраживање историје сваког овог авиона и стварање нечега што остаје дечацима као недосањани сан. Како ви сакупите неке авионе, појаве се нови модели, нове шеме бојења и нове варијанте. Друга ствар, алати којима се праве одливци за макете постају све прецизнији, тако да имате ултрареалне макете које се појављују на тржишту. То је игранка без престанка… Сваке године произвођачи макета објављују каталоге са новим макетама и новим занимљивим деловима. Истраживања откривају и нове авионе, нове шеме бојења и све остало. Тако да је, отприлике, само небо граница, поручује Самир.
Рина