Само две године раније деловало је да је прилагођавање инфраструктуре електричним аутомобилима један од приоритета Србије.
Тадашњи министар саобраћаја најављивао је до половине 2025. да ће на ауто-путевима бити 164 електричних пуњача. За две до три године Горан Весић је говорио да ће их у Србији бити и 5.000.
Ствари, међутим, како пише Форбес Србија, нису ишле најављеним темпом. Иако је раст интензиван, чињеница је да је у Србији тренутно око 7.200 регистрованих електричних возила. Број јавних пуњача се процењује на више од 200. А план државе да дуж главних коридора у земљи отвори „зелене станице“ се – изјаловио.
„Путеви Србије“ су још у октобру 2023. расписали позив. Тражили су финансијера будућих „зелених станица“, неког ко је спреман да уложи 786 милиона динара у постављање укупно 16 пунктова. Реч је о одмориштима дуж ауто-путева на којима ће бити најмање по пет, а највише по 10 пуњача за електрична возила.
Отварање понуда је одлагано и коначно, у марту 2024. нађени су инвеститори. „Путеви Србије“ изабрали су финансијера – конзорцијум Итецх Цорп и Елцом Бгд, обе из Београда.
Одморишта са пуњачима уз ауто-путеве, међутим, и даље нема. Како су за Форбес Србија објаснили у Путевима Србија, од ове идеје засад нема ништа.
„Пројекат зелених станица је обустављен у новембру 2024. године. И то због неиспуњавања уговорних обавеза од стране финансијера, предузећа са којим су Путеви Србије закључили уговор о финансирању пројекта. Разлог за обуставу изградње зелених станица је кашњење у припреми пројектне документације“, кажу у Путевима Србије.
Тај уговор је раскинут, али новог позива нема. Како додају у Путевима Србије, ово предузеће „тренутно нема у плану покретање новог поступка“.
Мењају се прописи
Консултант за е-мобилност Филип Митровић верује да се од пројекта није потпуно одустало и да ће се остварити након измена прописа.
„Постоји могућност да се тендер за зелене станице понови или да се дефинише нови модел реализације пројекта. Очекује се да Министарство у наредном периоду донесе одлуку о даљим корацима“, каже Митровић за Форбес Србија.
Србија је у обавези да инфраструктуру за алтернативна горива усклади са европским оквиром, пре свега са АФИР регулативом. Уредба АФИР поставља национално обавезујуће циљеве који прописују колико која чланица Европске уније мора да постави станица за пуњење електричне енергије и осталих алтернативних горива.
„Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре најавило је доношење Закона о инфраструктури за алтернативна горива, а јавна расправа се очекује у априлу“, каже Митровић.
Како објашњава, према доступним информацијама, предвиђена је олакшана наплата услуге пуњења по утрошеном киловат часу. Биће јасно дефинисан оператор инфраструктуре. Планира се постављање и ултра-брзих пуњача, требало би да буду на сваких 60 километара. То је додуше план до 2030. године, а фокус ће бити на коридорима 10 и 11.
Изменама Закона о планирању и изградњи већ је омогућено да пуњачи постану стандардни део нових објеката, без потребе за посебном грађевинском дозволом.
„Регулаторни оквир се, дакле, креће ка европском моделу, а април би требало да донесе конкретне кораке који ће додатно поједноставити и убрзати инвестиције у инфраструктуру“, каже Митровић.
Мало их је, али брзо напредују
Према последњим подацима, у Србији је око 7.200 регистрованих електричних возила.
„У поређењу са државама Европске уније, 7.200 батеријских електричних возила јесте релативно мали број. Међутим, важно је посматрати динамику раста. У периоду краћем од 10 месеци број регистрованих електричних возила порастао је за више од 2.000. То представља снажан раст за тржиште величине Србије и јасан сигнал да тржиште препознаје ову технологију и бенефите које доноси са собом“, верује Митровић.
На заступљеност електричних аутомобила утиче нижа куповна моћ грађана. Чињеница је да тек почиње да се формира тржиште половних електричних аутомобила.
„Упркос томе, раст је стабилан и убрзан и очекивано је да се тај тренд настави како се буду развијали инфраструктура и финансијски модели“, уверен је Митровић.
Колико је електричних пуњача у Србији се само процењује, а процене кажу да их је више од 200. Бројка се односи на јавне пуњаче.
„Број приватних и полу-јавних је најмање пет пута већи. Важно је нагласити да се већина пуњења, како у Србији тако и широм Европе, обавља код куће или на радном месту. То значи да је приватна инфраструктура кључна за функционисање система. Постојећа мрежа пуњача омогућава коришћење електричних возила и 2025. година показује снажан раст продаје и коришћења електричних возила“, додаје Митровић.
Важан и транзит
За тренутно бројно стање инфраструктура је довољна, односно прецизније – није критична.
„Међутим, јавна инфраструктура мора да се развија брже, посебно због транзитног саобраћаја и позиције Србије на европским коридорима. Развој јавне мреже је снажан сигнал инвеститорима и логистичким компанијама, али и учесницима у транзитном саобраћају“, каже Митровић.
Постаје све важније и питање инфраструктуре за тешка доставна возила и аутобусе. Електрификација теретног саобраћаја захтева пуњаче већих снага и плански развој мреже.
021
