Нови Сад још једном је постао место на којем су се јасно показале две потпуно различите слике Србије – она која жели мир, стабилност и да о својој будућности одлучује на изборима и она која политичку снагу већ месецима покушава да тражи на улици.
Блокадерски покрет, који је своје акције месецима представљао као незаустављиви талас незадовољства, суочава се са проблемом који никаква бука више не може лако да сакрије – све мањим одзивом грађана.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић недавно је изнела податак да се на скуповима поводом 22 месеца од пада надстрешнице широм Србије окупило око 4.100 људи, док их је, према њеним речима, годину раније било 11.260. Брнабићева је оценила да подршка блокадерском покрету „драстично пада“.
То није први пут да се помпезне најаве сударе са знатно скромнијом сликом на терену. 24седам је 18. августа писао о једном раније најављиваном протесту блокадера на којем је, према тада пренетим наводима Н1, било „неколико десетина људи“.
Одлагање скупа показало разлику
Посебно је индикативно оно што се догодило пред најављени велики скуп СНС у Новом Саду.
Док су политичке тензије расле, Александар Вучић одлучио је да скуп буде одложен. Образложење је било недвосмислено – животи људи важнији су од демонстрације политичке моћи.
– Правда никад није насиље и насиље никад није правда – поручио је Вучић, најављујући да ће скуп бити одржан када се тензије смире.
Градоначелник Новог Сада Жарко Мићин оценио је да таква одлука није била израз страха или пораза, већ одговорности према свим грађанима.
Дина Вучинић отишла је корак даље, тврдећи да је блокадерима био потребан управо сукоб и инцидент, док је истовремено навела да је интересовање грађана за скуп СНС било огромно.
И управо ту постаје видљива суштинска политичка разлика.
Једна страна могла је да инсистира на демонстрацији снаге без обзира на ризик, али је одабрала да скуп помери. Друга је одлуку покушала да представи као своју победу.
Али избори се не добијају тиме што противник одложи митинг.
Добијају се гласовима.
Од „испуните препоруке“ до нових сумњи
Још један симптом политичке нервозе може се видети у односу према изборном процесу.
Блокадери су критиковали нове параване за гласање, иако је њихова набавка била део препорука ОДИХР-а, чије су спровођење претходно захтевали. На тај начин се очигледно тражио алиби за евентуални изборни пораз.
Зато инсистирање на страним посматрачима, само по себи легитимном инструменту контроле избора, постаје политички занимљиво тек када га прати унапред стварана сумња у резултат који још није ни познат.
Ако сте сигурни да имате већину – зашто унапред објашњавате због чега изборни резултат можда неће бити прихватљив?
Ако верујете грађанима Србије – зашто се политички терен за оспоравање њихове одлуке припрема пре него што су уопште изашли на биралишта?
Нови Сад памти насиље
Проблем је што страх од нових инцидената није настао у политичком вакууму.
Градски одбор СНС подсетио је недавно на насиље од пре годину дана, када су током нереда у Новом Саду оштећене страначке просторије и повређени активисти СНС. Странка је тада оценила да је реч о једном од најтежих примера политичког насиља у новијој историји града.
Због тога свако унапред оспоравање будућих изборних резултата мора да буде праћено јасном поруком: политичка борба завршава се гласачким листићем, а не разбијеним излогом, блокираном улицом или физичким обрачуном.
Нико нема право да унапред прогласи изборе легитимним само ако победи његова страна.
На крају одлучује народ
Блокадерски покрет сада има много озбиљнији проблем од било ког митинга СНС – мораће да своју популарност из виртуелног света, пленума и улице преточи у гласове стварних бирача.
Ту више нема „пумпања“, виралних објава ни процена са друштвених мрежа.
Постоје бирачко место, гласачки листић и грађанин који одлучује сам.
СНС са друге стране на изборе излази са политичком инфраструктуром грађеном годинама и резултатима претходних изборних циклуса иза себе. Њени противници имају пуно право да верују да је дошло време да је победе.
Али онда морају и да је победе – на изборима.
Све друго било би признање да иза велике буке не стоји велика већина.
А ако Нови Сад и пад одзива на блокадерским скуповима представљају наговештај расположења бирача, онда постаје разумљиво зашто се политички алибији траже унапред.
О коначном победнику, међутим, неће одлучивати ни блокаде, ни улица, ни страни посматрачи, ни друштвене мреже.
Одлучиће грађани Србије.
24 седам