У 6. извештајној недељи, од 5. до 11. фебруара пријављено је 15.920 случајева обољења сличних грипу.
– У поређењу са prеthоdnоm недељом бележи се благи пораст броја оболелих од обољења сличних грипу. У овој извештајној недељи региструје се средњи интензитет активности вируса грипа и широка географска распрострањеност – наводи се у извештају “Батута” у којем пише да се се бележи и благи пораст акутних респираторних инфекција – пријављено је 24.719 оболелих за недељу дана.
Највише стопе инциденције обољења сличних грипу регистроване су у Златиборском, Пиротском и Средњобанатском округу, а када је реч о узрасту – од 0 до 4 и 5 до 14 година.
У Србији су до сада потврђени типови вируса грипа: А(Х1)пдм09, А(Х3) и Б са доминацијом подтипа вируса грипа А(Х3).
Вирус грипа је до сада потврђен на територији Јужнобачког, Колубарског, Мачванског, Јужнобанатског, Средњебанатског, Рашког, Поморавског, Браничевског, Борског, Златиборског, Нишавског, Сремског, Пчињског, Шумадијског, Севернобанатског, Јабланичког, Моравичког, Подунавског, Западнобачког, Севернобачког и Пиротског округа, на територији Града Београда, као и на територији надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица.
Опоравак најраније за седам дана
Сезонски грип карактерише клиничка слика са изненадним почетком повишене телесне температуре, кашљем који је обично сув, главобољом, болом у мишићима и зглобовима, малаксалошћу, болом у грлу и цурењем носа.
Кашаљ може бити дуготрајан и да траје две и више недеља. Већина људи који имају грип се опораве унутар седам дана од почетка симптома, али грип може представљати и озбиљно обољење са тешком клиничком сликом, као и могућим смртним исходом, нарочито код особа које су у повећаном ризику од развијања тешких форми болести или компликација. Најучесталија компликација грипа је бактеријско запаљење плућа.
Најефикаснија мера превенције грипа је вакцинација и препоручује се свим особама које су у повећаном ризику од развоја компликација да се што пре вакцинишу, при чему се заштита ствара за 2-3 недеље од добијања вакцине. Вакцина се може примити у било које време у току трајања сезоне грипа, чак и кад је вирус почео да се шири у окружењу.
Са друге стране, у обољења слична грипу спада неколико инфекција које су узроковане другим вирусима.
Мере превенције
Поред вакцинације, постоје и опште превентивне мере које помажу у спречавању ширења вируса грипа, као што су:
- покривање носа и уста марамицом током кашљања и кијања након чега се употребљена марамица адекватно одлаже
- редовно прање руку водом и сапуном, посебно након кашљања и кијања. Уколико вода није доступна, за дезинфекцију руку се може употребити средство на бази алкохола
- избегавање додиривања очију, носа и уста
- избегавање контаката са болесним особама
- у случају оболевања потребно је остати код куће и не остваривати контакте са другим људима
- проветравање просторија
- јачање опште отпорности организма – адекватан режим рада и одмора и исхрана богату витаминима.
Извор: Телеграф.рс
