Кључна разлика у односу на редовно пензионисање јесте трајно умањење висине пензије. За сваки месец који недостаје до пуне старосне границе, пензија се умањује.
Одлазак у пензију пре законом прописаних година за многе делује као остварење дугогодишње жеље – више слободног времена, мање обавеза и ранији почетак одмора након деценија рада.
Међутим, иза те одлуке крије се и друга страна медаље, јер превремена старосна пензија у Србији долази уз трајно умањење примања које може значајно утицати на кућни буџет.
Према важећим правилима, право на превремену старосну пензију у 2026. години остварује се када осигураник наврши најмање 60 година живота и има најмање 40 година стажа осигурања. Ова два услова морају бити испуњена истовремено, док се за редовну старосну пензију и даље важи правило 65 година живота или 45 година стажа без обзира на године.
Кључна разлика у односу на редовно пензионисање јесте трајно умањење висине пензије. За сваки месец који недостаје до пуне старосне границе, пензија се уманјује за 0,34 одсто, а максимално умањење може износити 20,4 одсто. То у пракси значи да ће, на пример, особа са пуном пензијом од 60.000 динара у случају превременог пензионисања примати око 47.760 динара месечно.
Стручњаци упозоравају да се та разлика не сме посматрати краткорочно, јер се умањење примењује трајно – чак и када корисник касније достигне године за редовну пензију. Због тога одлука о ранијем пензионисању у великој мери зависи од личних околности, здравственог стања и финансијске сигурности.
Иако се у јавности често говори о „привилегији ранијег одласка у пензију“, у пракси се превремена пензија најчешће не бира из комфора, већ из потребе, односно услед здравствених разлога, губитка посла или немогућности наставка рада у познијим годинама.
Додатну сложеност уносе и посебни случајеви, попут бенифицираног радног стажа, где одређене професије попут рудара, ватрогасаца или припадника војске могу раније у пензију, али и уз другачији обрачун умањења. Иако правила за превремену и редовну старосну пензију у великој мери остају иста у поступку остваривања права, најосетљивији део и даље је доказивање потребног радног стажа од 40 година, што може бити одлучујуће за коначну одлуку о пензионисању.
На крају, питање превремене пензије остаје индивидуална одлука – између жеље за ранијим одмором и финансијске рачунице која прати остатак живота.
Извор: Мондо