Специјални резерват природе „Пештерско поље“ смештен је на пространој Пештерској висоравни, једној од највећих у Европи. Због своје сурове, али изузетно очуване природе, међу заљубљеницима у природу познат је и као „српски Тибет“.
Поред овог назива, ту је и „балкански Сибир“, али са разлогом, јер се температуре током зиме овде могу спустити и до 40 степени испод нуле.
Зашто „српски Тибет“?
Због бројних историјских, сакралних и историјски значајних споменика у околини Пештера, подручје је завредело крилатицу „српског Тибета“.
View this post on Instagram
Будући да се налази на надморској висини између 900 и 1.200 метара, Пештерска висораван важи за једну од највећих европских висоравани, а свакако највећу балканску.
На подручју општине Сјеница се налази највећи део Пештера, док је мањи део на подручју Тутина и Новог Пазара.
Највероватније према словенском термину за пећине, који гласи пештере, ово подручје је названо Пештер.
Постоји и мишњење да назив Пештер води порекло од речи „шпеш-тер“ из илирског језика, у значењу „претежно мрачно“.
View this post on Instagram
Иначе, Пештерска висораван важи за најхладнији део Србије, а 13. јануара 1985. измерено је -39,5 степени целзијуса у селу Карајукића бунари, што је уједно и најнижа температура икада измерена у земљи.
Извор:24седам