
Све више пензионера ради скрац́ено радно време, а у Хрватској би их ускоро могло бити сто хиљада.
Због малих пензија, многи су приморани да раде како би платили све трошкове и живели живот достојан човека. Истовремено, нешто млађи грађани који су отпуштени, а желе да раде пуно радно време, суочавају се са одбијањима послодаваца.
Проблеме имају чак и они са великим искуством, попут 62-годишњег Бернера Франца Брунера, чија лична прича живописно илуструје проблем о коме се ретко говори наглас, пише Рундстедт.цх. Иза њега је каријера којом се мало ко може похвалити. Након студија економије, деценијама је радио у финансијском сектору.
Био је главни економиста у приватној банци, управљао је филијалама у неколико банака, а паралелно са професионалним обавезама завршио је и два програма менаџмента – МБА и Екецутиве МБА. Упркос свом знању, искуству и формалним квалификацијама, не може да пронађе посао.
Брунер наглашава да није избирљив. Након што је изгубио посао у банкарском сектору, прихватио је послове далеко испод свог нивоа стручности, укључујуц́и рад као достављач пице. Последњих година бави се техничком набавком и административним пословима.
Тренутно се издржавам са два посла са скрац́еним радним временом. „То ми помаже да ментално не потонем“, каже он.
Али финансијска сигурност му и даље измиче. Развод је оставио озбиљну рупу у његовом пензионом фонду, због чега му је потребан посао са пуним радним временом који траје што је дуже могуц́е. Претпоставља да послодавци унапред рачунају на његове године.
– Мотивисан сам послом и из финансијских разлога морам да радим бар до 70. године, и то бих желео да објасним сваком потенцијалном послодавцу – каже он.
Његова прича није изолован случај. Иако је стопа запослености за људе старије од 50 година у Швајцарској релативно висока према међународним стандардима, проблеми почињу у тренутку када изгубе посао, објашњава Паскал Шајвилер (52).
Шајвилер је генерални директор Аликсио групе Швајцарска, којој припада и Рундштет, компанија специјализована за помоц́ радницима који су изгубили посао. Он каже да је вец́ веома тешко пронац́и посао после 50. године.
Ситуацију додатно компликује парадокс на који истичу стручњаци – док политичари расправљају о потреби за дужим радним временом и каснијим пензионисањем, тржиште рада није спремно за то.
Притисак на пензиони систем
– Због мојих година, нико ми не даје шансу за посао са пуним радним временом – каже Брунер, док Шајвилер потврђује да се старији радници често суочавају са предрасудама.
На пример, сматра се да нису у току са најновијим технологијама или да нису спремни за промене. Он истиче једну карактеристику швајцарског тржишта рада као посебно проблематичну. Постоји култура „нултог одступања“ у запошљавању.
Свако ко не одговара траженом профилу 100 одсто не може да добије посао, пише Дневно.хр.
У земљи у којој се све више говори о притиску на пензиони систем и потреби да се дуже остане у свету рада, приче попут Брунерове покрец́у непријатна питања. Ако старији радници, упркос свом искуству и мотивацији, остану искључени са тржишта рада, јасно је да се демографски и економски изазови не могу решити само законодавним променама – без стварних промена у пракси запошљавања.
Извор/Фото: Каматица


