Иако смо сви свесни значаја уравнотежене исхране и опасности пушења, треба обратити пажњу и на друге свакодневне навике које могу угрозити здравље срца.
Често слушамо о важности кардиоваскуларног здравља, али многи од нас несвесно учествују у понашањима која могу оштетити овај кључни орган.
Кардиолог Кристофер Бројд говорио је о пет свакодневних активности на које треба обратити пажњу.
Недовољна физичка активност
Седећи начин живота може довести до гојења, високог холестерола и повишеног крвног притиска, што повећава ризик од кардиоваскуларних болести.
Кардиолог Бројд истиче да је редовна физичка активност кључна за здравље срца. Ипак, не морате се оптерећивати свакодневним одласцима у теретану – довољно је да почнете са малим променама.
„Почните са једноставним активностима попут ходања, истезања или вожње собног бицикла. Чак и кратки периоди активности, попут десетоминутних шетњи, могу се с временом накупити и постепено побољшати вашу издржљивост“, наводи.
Хронични стрес
Хронични стрес, као што је онај изазван напорним послом или породичним проблемима, може допринети срчаним проблемима.
„Дуготрајан стрес може негативно утицати на срце тако што подиже крвни притисак и повећава ризик од срчаног или можданог удара. Такође подстиче нездраве механизме за суочавање, као што су преједање или пушење“, истиче кардиолог.
Стрес на послу може повећати крвни притисак, изазвати лоше навике у исхрани и пореметити сан – што све временом може оштетити срце. Због тога је важно развити ефикасне начине за суочавање са стресом.
„Редовна физичка активност попут ходања, јоге или вежбања може помоћи у ослобађању од напетости и побољшању расположења кроз повећање нивоа ендорфина. Неки људи сматрају да технике попут медитације, дубоког дисања или прогресивног опуштања мишића могу смирити ум и смањити стрес“, рекао је.
Недостатак сна
Мањак сна или лош квалитет спавања може повисити крвни притисак, допринети гојазности и пореметити природне процесе регенерације у организму. Поремећаји сна, попут апнеје, такође могу озбиљно утицати на здравље срца.
Како бисте подстакли природан и миран сан, кардиолог предлаже успостављање редовне рутине спавања.
„Идите на спавање и будите се у исто време сваког дана, чак и викендом. То помаже регулацији унутрашњег сата тела и подстиче доследнији образац спавања. Пре спавања се бавите смирујућим активностима попут читања и избегавајте узбудљиве садржаје, попут гледања напетих ТВ емисија“, саветује.
Такође је паметно ограничити унос кофеина, никотина и алкохола у вечерњим сатима.
Недовољна изложеност сунчевој светлости
Доктор Бројд истиче да мањак сунчеве светлости може довести до недостатка витамина Д, што је повезано са повишеним крвним притиском, упалама и повећаним ризиком од срчаних болести. Препоручује се безбедно излагање сунцу или суплементација, ради подршке здрављу срца.
„Трудите се да сваког дана проведете бар 15 до 30 минута напољу, нарочито ујутру када сунце није јако. Прошетајте, седите у парку или уживајте у активностима на отвореном, као што су баштованство или шетња са псом“, рекао је.
Социјална изолација
Друштвена изолованост и осећај усамљености могу повећати ризик од срчаних болести.
„Истраживања су показала да усамљеност може изазвати стрес, повисити крвни притисак и негативно утицати на имуни систем – што све заједно штети срцу. Ако се осећате усамљено, важно је да се обратите пријатељима или члановима породице“, каже лекар.
Побољшање друштвених веза захтева труд и време, али свесним напорима да се повежете с другима и изградите односе, можете ојачати мрежу подршке, побољшати опште благостање – и на крају, здравље свог срца.
Б92 / Фото: Схуттерстоцк/сасирин памаи
