Глумац Иван Јевтовић, чести гост због професионалних обавеза широм региона, каже да се у свим својим светским путовањима увек некако врати – на Златибор. Било да се, како каже, “иде на море или директно на планину”, за њега и његове колеге ова дестинација представља посебну тачку сусрета и предаха.
„Пре неколико година био сам овде са породицом у неком пролећном периоду и изненадио сам се колико је све уређено, изграђено, колико се води рачуна о сваком детаљу. Поделио сам те утиске са свима, посебно о Културном центру. А онда сам се пре неколико дана, враћајући се из Бара са гостовања, поново зауставио на Златибору – у једној од оних гостиона уз пут – и опет се уверио колико су људи овде отворени и срдачни“, каже Јевтовић.
Златибор му је остао у сећању и по великим професионалним тренуцима. „Претпрошлог лета играли смо „Виолинисту на крову“ у оквиру златиборског лета. Фасцинантно је како један велики географски појам може да буде још већи у културном и уметничком смислу. И увек ме нешто ново овде изненади“, истиче глумац.
Међутим, оно што га највише везује за Златибор нису ни призори ни сцена – већ људи. „Овде живе људи који тачно знају чиме се баве. Која год да је професија, видите сигурност, отвореност, оправдану доминацију у свом послу. То ме посебно инспирише.“
Јевтовић је своју каријеру започео радом са децом, најпре у Дечијем позоришту „Бошко Буха“, а касније и у Атељеу 212, никада не прекидајући везу са представама намењеним младима. Данас жели да представе из позоришта „Лектире – Владимир Јефтовић“ гостују и на Златибору. „Бирамо дела из лектире за основце и средњошколце. Деца у интеракцији са глумцима долазе до нових сазнања, и то је магија позоришта.“
Током актуелног гостовања, публика у чајетинском Дому културе имала је прилику да погледа његов програм „Иванатор – суперхерој“, део фестивала „Време је за позориште“. Програм је састављен од песама, личних прича и поука о лепоти живљења у Србији.
„Тачно је да постоји много изазова, али ово је фантастична земља. Људи су инспиративни. Морамо да је чувамо, негујемо, да останемо повезани са прецима и да конструктивно мислимо о будућности“, поручује глумац.
На крају, Јевтовић истиче дубоку захвалност према професији коју обавља. „Моја прича говори о томе како сам растао у породици и како сам спознао да је ово занимање најлепше на свету. Не радим га зато што сам талентован, већ зато што ми је ова земља то омогућила. Свестан сам да моја позиција и позиција мојих колега зависи од свих грађана ове републике – од пореза и доприноса. Ми смо у привилегији да се бавимо овим послом, и то никада не заборављам.“
За Ивана Јевтовића, Златибор није само путна станица, ни само сцена – већ место које враћа енергију, потврђује вредности и изнова буди захвалност према земљи у којој ствара.
Златиборске вести
