Пред сезону бербе малина осигуравајуће куће су понудиле цену од 290 динара по килограму, али је цена достигла 400 динара. Међутим, многи произвођачи тврде да ни 10 евра за килограм не би помогло да се санира штета од суше.
Са југа на запад Србије много је породица које су дошле да уберу приход од бербе малина. Тај мотив јачи је и од тропске врућине.
„Мора да се ради. Дошли смо да радимо, мора да издржимо“, каже Јагода Ајдаревић из Врања.
Упркос систему за наводњавање низак је принос у малињацима Лазара Тодоровића из Дивљаке. Он сматра да је пад укупне производње и због тога што се тешко могу наћи сертификоване саднице виламета, који све више потискују нове сорте.
„И онда губимо на годинама, једноставно у пробању тих нових сорти, које се нису показале на овим нашим поднебљима нешто идеално добре“, каже Лазар Тодоровић.
Према речима стручњака, ова сезона у историји српског малинарства остаће упамћена по два рекорда и то по најкраћој сезони брања и по најнижом приносу.
Воћари окупљени у удружењу „Виламет“ сматрају да треба прогласити елементарну непогоду. Од министарства пољопривреде очекују мере за спас производње, јер су погођени незапамћеном сушом.
„Да, у јуну месецу на нашој територији не падне ни капи кише. А тек улазимо у топлији део године јули, август, где ће бити још топлије пратећи од прошле године“, каже Миле Радојичић из удружења произвођача малина „Виламет“ из Ариља.
Да би спасили производњу, многи су посегли за наводњавањем из притока Рзава, које су зато на рекордном минимуму. Упркос томе река из које се водом за пиће снабдевају потрошачи два округа није пресушила. Из фабрике воде апелују на комунална предузећа, којима дистрибуирају воду и инспекцијским службама, да спрече ненаменску потрошњу.
„Водоводни системи нису пројектовани да се та вода користи за наводњавање пољопривредних површина, за прање улица, за прање аутомобила и за све остале видове ненаменске потрошње“, каже Зоран Бараћ, директор ЈП за водоснабдевање „Рзав“.
Против ћуди природе се не може, штету од сушења малињака не би санирала ни цена од 10 евра по килограму, тврде воћари. А из фабрике воде у Ариљу кажу да је ипак важније да не пресуше чесме са водом за пиће. Сви су сагласни да је због климатских промена прекопотребна нова стратегија.
Извор: РТС