Можда не чуди превише што са претежном делатношћу вађење природног гаса у Србији није регистровано ниједно предузеће. А природног гаса није да баш нема нимало. Има га и експлоатишемо га још од 1949. године. Тај посао, међутим, води Нафтна индустрија Србије. Која је уједно и једино прдузеће у Србији регситровано за експлоатацију нафте.
Форбес Србија, је користећи доступне податке, покушао да открије које су то делатности којима се нико не бави. Или се бави релативно мали број предузећа. Услов је и да су активна привредна друштва.
Методолошки проблем у истраживању је чињеница да се фирме воде под претежном делатношћу. То их, међутим, не спречава да се баве и другим сферама. У оквирима законом дозвољених активности. Тако да, иако под неком шифром нема ниједног регистрованог привредног субјекта, не мора аутоматски да значи да се том врстом посла баш нико у земљи и не бави.
Одакле стижу кокс и каучук
Главна делатност ниједне фирме у Србији не носи шифру 191. То је производња продуката коксовања. НИС се бави производњом нафтног кокса, али потребе Железаре у Смедереву, макар до скоро, задовољавала је коксара у суседној Босни и Херцеговни, у Лукавцу крај Зенице.
Коксара Лукавац је и настала да би са рудом кокса снабдевала железаре у Зеници и Смедереву. Паузирала је током рата, а и ових дана је неизвесно хоће ли опстати. За њом је не тако успешна приватизација, па долазак новог власника. И проблеми који је дуго држе на ивици стечаја и гашења „батерија“, како се зову погони за производњу кокса.
Званично у пословном регистру није уписна ниједна фабрика чији је посао производња синтетичког каучука. Али није истина да га у Србији нико не прави. Овакав погон постоји у Елемиру, али припада већем систему – Петрохемији.
И видео траке
Касете, аудио и видео, преживеле су у нашем шифрарнику делатности, а у животу их има још у заборављеним фиокама, кутијама. Част колекционарима који их се и даље не одричу. Тек, у Србији званично никоме није посао да производи магнетне и оптичке носиоце записа. Макар никоме то није основна делатност. С обзиром на то да је реч о аудио, видео касетама и магнетним тракама – није ни чудо. Заправо је ова производња драстично опала у читавом свету, јер је дигитална трехнологија давно заменила.
Представника, могло би се погрешно закључити, нема ни санација, рекултивација и друге услуге у области управљања отпадом. То су активности од сакупљања, транспорта, складиштења, поновног искоришћења, до одлагања отпада, па чак и мониторинг локација након одлагања. Извесно је да се све ове активности обављају у Србији, али се очигледно воде под сродном шифром.
Ко запошљава батлера, гувернанту и кувара
Елита у Србији, ако би се веровало пословном регистру, не ангажује озбиљну помоћ у кући. Макар не ону којој су директни послодавци. У Србији нема ниједно званично регистровано домаћинство које запошљава послугу.
То би подразумвало да домаћинство наступа као послодавац спремачицама, куварицама, батлерима, гувернантама… Нико не сумња да у Србији одређен број људи ангажује послугу. Али то раде другачије. Преко агенција, на „црно“, а многи се можда сећају и огласа од пре неколико година којим је једна позната домаћа компанија тражила дадиљу. И нудила стално запослење. Не у дому, него у компанији. Када се види списак обрисаних фирми са овом шифром, види се да би под њом могле да се региструју и они који пружају помоћ у кући.
Грађани Србије још нису схватили и у којој то ситуацији би требало да региструју делатност – домаћинство које производи робу и услуге за сопствене потребе. А праве многи зимнице, иду у лов, сакупљају плодове. Те активности укључују и баштованство, шивење одеће и осталу производњу за сопствене потребе. Услов је да то не раде комерцијално, већ искључиво за себе. Ако домаћинство производи робу за тржиште, оно се разврстава према претежној делатности коју обавља.
Посао ради макар један представник
Пиваре без слада нема. Производио га је и БИП, а вероватно и друге пиваре. Тренутно, једина званично регистрована сладара се налази у Бачкој Паланци.
Много је дестилерија, али само једна фирма производи „остала недестилована ферментисана пића“. Иако Србија нема море, има једну фирму регистровану за приморски и приобални превоз путника.
Само две фирме су регистроване са претежном делатношћу – производња стаклених влакана. Шупље стакло је главна делатност за пет предузећа. Толико је и претежних произвођача сировог гвожђа, челика и феролагура. Пет је и фирми регистрованих за производњу осталих техничких производа од керамике. Чисто примера ради, произвођача рачунара и периферне опреме у Србији је – 333.
Извор/Фото: Форбес
