Цене електронских уређаја, од рачунара и паметних телефона, преко кућних апарата, па све до аутономних возила, улазе у фазу раста.
Цене електронских уређаја, од рачунара и паметних телефона, преко кућних апарата, па све до аутономних возила, улазе у фазу раста. Током 2026. године очекује се снажан ценовни удар, чији је главни узрок глобална несташица РАМ меморије (енгл. рандом аццесс меморy) и немогућност произвођача да задовоље растућу потражњу.
Ситуација постаје све озбиљнија јер технолошки гиганти попут Нвидије, АМД-а и Гооглеа откупљују огромне количине меморије високе пропусности (ХБМ) и ДРАМ-а. Истовремено, три највећа произвођача, Мицрон, СК Хyниx и Самсунг Елецтроницс, који практично држе целокупно тржиште, нису у могућности да испоруче довољне количине.
Раст цена меморије директно се одражава и на пословне резултате ових компанија. Мицрон је у последњем кварталу готово утростручио нето добит, Самсунг најављује сличан раст оперативне добити, док је СК Хyниx већ унапред распродао све капацитете за производњу РАМ меморије за ову годину.
Иако произвођачи најављују нова улагања у производне погоне, додатни капацитети неће бити доступни пре 2027. године. До тада ће тржиште остати под снажним притиском. Процене показују да ће цене ДРАМ меморије (енгл. дyнамиц рандом аццесс меморy, која је спорија од статичке, али јефтинија и најчешће се користи у рачунарима) већ у првом кварталу ове године порасти за 50 до 55 одсто у односу на децембар прошле године, што се оцењује као преседан без историјског примера.
Цене расту, а залихе се гомилају
Велики произвођачи меморије тренутно дају предност технолошким гигантима, што већ оставља последице на тржишту потрошачке електронике. Компаније попут Апплеа, Xиаомија и Делла упозориле су да би раст цена меморије могао довести до поскупљења уређаја за крајње купце. Леново је, с друге стране, још прошле године почео да гомила залихе меморијских чипова, антиципирајући несташицу.
Слична очекивања има и Самсунг, који процењује да ће мањак меморијских чипова утицати на раст цена у читавој електронској индустрији, укључујући и његове сопствене производе.
Иако је јужнокорејска компанија највећи произвођач меморије на свету, ни њен широк портфолио није заштићен од раста трошкова ове кључне компоненте, која се уграђује у све, од паметних телефона и лаптопова до повезаних кућних уређаја и аутономних аутомобила.
– Биће проблема са снабдевањем полупроводницима и то ће утицати на све – изјавио је у интервјуу Воњин Ли, председник и шеф глобалног маркетинга.
– Цене расту док разговарамо. Наравно, не желимо да тај терет пребацимо на потрошаче, али доћи ћемо до тачке када ћемо заиста морати да размотримо корекцију цена наших производа.
Пословни директор Мицрон, Сумит Садана изјавио је:
– Сведоци смо веома оштрог и значајног раста потражње за меморијом, који далеко превазилази нашу способност да је испоручимо.
Раст цена меморије директно утиче и на укупну цену електронских уређаја. Тренутно меморија учествује са око 20 одсто у цени хардвера лаптопова, док је почетком 2025. године тај удео износио између 10 и 18 одсто.
Чак су и стручњаци из технолошке индустрије затечени брзином којом су цене РАМ меморије порасле на потрошачком тржишту. Дин Билер, суоснивач и технички директор компаније Јуице Лабс, навео је да је пре неколико месеци унапредио свој рачунар са 256 ГБ РАМ-а за око 300 долара.
– Ко је могао да зна да ће то завршити као РАМ од 3.000 долара само неколико месеци касније – написао је он на Фејсбуку, преноси ЦНБЦ.
Приходи расту вртоглавом брзином
Експанзија изградње дата-центара заснованих на вештачкој интелигенцији кључни је фактор иза незапамћене потражње за меморијом високе пропусности. Овај изузетно профитабилан сегмент подигао је вредност акција Самсунга и СК Хyниxа на рекордне нивое, док су акције Мицрона током прошле године скочиле за чак 247 одсто.
Произвођачи меморије приоритет дају серверима и клијентима за вештачку интелигенцију, где је потражња најизраженија, а купци знатно мање осетљиви на поскупљења. Мицрон је у децембру саопштио да ће смањити испоруке меморије за потрошачке персоналне рачунаре како би очувао залихе за АИ чипове и центре за податке.
Веће количине меморије омогућавају АИ системима рад са сложенијим моделима, истовремено опслуживање већег броја корисника и задржавање дужег контекста у комуникацији.
Нове фабрике се граде
Иако произвођачи убрзано улажу у нове производне капацитете, значајније побољшање понуде очекује се тек за неколико година. Према речима Сумита Садане, Мицрон у најбољем случају може да покрије око две трећине средњорочних потреба за меморијом код појединих клијената.
Компанија тренутно гради две велике фабрике у Бојсију, у савезној држави Ајдахо, које би требало да почну са производњом 2027. и 2028. године. Такође је планирана и изградња фабрике у Клеју, у савезној држави Њујорк, која би, према његовим речима, требало да постане оперативна 2030. године. Међутим, за сада важи једно јасно упозорење, „распродати смо за 2026. годину“, закључио је Садана.
Еспрессо
