Уочи празника Сабор Светог Архангела Гаврила, чајетинска црква је обележила 135 година свог постојања представљањем монографије „Небеска сила Светог Архангела Гаврила“, 135 година у животу парохије Чајетинске. Јубилеј је обележен програмом који су заједнички припремили Црквена општина Чајетина, Епархија жичка и Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“.
Промоција књиге: „Небеска сила Светог Архангела Гаврила“, 135 година у животу парохије Чајетинске, одржана је у порти ове цркве вече уочи Сабора СВ.Архангела Гаврила. Ова монографија је изузетно сведочанство прохујалих времена, којом је аутор, пуковник Стевица Карапанџин, ,начинио својеврстан омаж људима и догађајима, чудима и чудесима.
„Књига се може, у неком најгрубљем смислу, поделити на две целине. Прва која се бави географским и историјским прегледом овог краја и шире, па сама насеља , становништво, установе, етнографски приказ, народне ношње; ратници – набројана су сва њихова имена – од Балканских ратова до 1999. године и тај општи део се завршава негде на половини књиге где почиње други део који је баш црквени, с тим да сам ја осетио потребу, и драго ми је да је на крају то тако испало, да се помену сви епископи који су столовали или замењивали, или били на катедри жичких епископа у протеклих 135 година, кроз њихове биографије, канонске посете, кроз неки крст који је свако од њих носио служећи на овој једној од најважнијих епархија. Ту су и спискови ствари по годинама и њихових приложника: ко за чију душу прилаже. Ту су спискови свих добротвора, великих утемељивача, спискови свих чланова црквеног одбора који су мени били доступни, спискови домаћина слава током 135 година, као и биографије свих свештенослужитеља који су службовали, укључујући и стари храм на Церову од 1810. до 1860. И на навечерје празника СВ. Архангела Гаврила, небеске силе која је, у ствари, била покровитељ свега овога, није случајна ова и оволика радост на овом месту присутна, јер то управо сведочи о обиљу Божје благодети која се у немоћи посебно показује“, испричао је аутор о својим утисцима, емоцијама и доживљајима током прикупљања грађе и писања монографије.
О књизи су говорили: протонамесник Петар Лазић, протојереј др Александар Јевтић, проф. др Милош Ковић, др Немања Девић, и Снежана Ђенић, историчар и музејски саветник.Монографија је објављена благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког господина др Јустина.
„Моје мишљење и моја тврдња су да оно што се не запише – није се ни догодило. После заиста изузетно много труда, рада, жртве, свих нас – комплетне заједнице – дошли смо до заокруживања једне приче и буквално у том тренутку кад сам схватио да је дошао крај тим физичким радовима и напорима, онда сам схватио да је време и да се то запише. Нисам се у разговору случајно захваллио Нени Ђенић , јер у једном неформалном и пријатељском разговору сам јој ту идеју рекао , а она је мени казала да ће ми помоћи. И онда се случајно упознајемо са Стевицом и он долази у Чајетину, и тако је све ишло неким својим током. Заправо, случајности не постоје ; случајност је анонимни Божји потпис и то се, ето, потврдило и код нас“, нагласио је протонамесник Петар Лазић.
Промоцију књиге су улепшали певачке групе и фолклорци Удружења за неговање народне традиције Златибор из Чајетине.
Извор: Златибор Пресс