Просветне раднике у Србији од октобра ове године очекује повећање плата од пет одсто, па ће тако почетне зараде наставника, без додатака за стаж или разредно старешинство, износити 106.104,51 динар, а на исти износ могу да рачунају и васпитачи, секретари и шефови рачуноводства са седмим степеном стручне спреме.
Иако су успели да се изборе за обећано повећање зарада једног дела запослених, председница Уније синдиката школа Београда Снежана Романдић у разговору за Бизнис.рс истиче да инфлација већ “нагриза” плате просветара, који ову годину почињу у комплексној ситуацији и много тежим околностима него што је то био случај претходних година.
“Што се тиче повећања зарада, сви ми живимо у земљи у којој знамо како свакодневно цене свих намирница скачу и колико је уопште потребно новца издвојити за обичне животне потребе. Свако повећање је, чини ми се, мало. Ми поздрављамо повећање, али инфлација мора да се обузда иначе ћемо се само играти бројевима јер данас просечна породица са примањима не може да преживи, а то на крају крајева доказује и држава са повећањем минималца”, наводи наша саговорница.
Романдић оцењује да је свакако неопходно размишљати о додатним повећањима зарада запослених у школама како би се дошло до тога да могу да живе од онога што зараде.
Колико ће тачно износити повећање у октобру за одређене групе запослених?
Подсетимо, Влада Србије усвојила је у јануару ове године Уредбу о допунама Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама, којом се коригују коефицијенти за обављање послова одређених група запослених у просвети у основним и средњим школама, као и предшколским установама.
Тако су просветари кроз повећање коефицијената (једног у марту и другог у октобру у висини од по пет одсто) успели да се изборе за оно што су са државом договорили још у октобру 2023. године – да плате наставника са седмим степеном стручне спреме достигну републички просек.
Зараде запослених у просвети утврђују се на основу коефицијента који се множи са основицом за обрачун плата у јавним службама, а која у нето износу за основно и средње образовање од јануара 2025. године износи 5.555,21 динар.
Тако ће од октобра ове године, на повећање зарада моћи да рачунају наставници и васпитачи са шестим степеном стручне спреме, чији ће коефицијент износити 16,40, па ће примити зараду од
91.105,44 динара.
Учитељ са петим степеном стручне спреме и коефицијентом од 15,05 моћи ће да рачуна на плату од 83.605,91 динар, док ће учитељ и васпитач са четвртим степеном стручне спреме и коефицијентом 14,79 имати зараду од 82.161,55 динара.
Домари, спремачице и финансијско-књиговодствени радници без повећања
Повећањем плата запослених у просвети и у марту и октобру изостављени су домари, административни, финансијско-књиговодствени радници са четвртим степеном стручне спреме, али и возачи, сервирке и спремачице, чији су коефицијенти остали исти.
Романдић каже да је ово остало да се испреговара пре потписивања саме уредбе, али да су надлежни због свакодневних дешавања прекинули са преговорима и да због тога они нису реализовани до краја.
“Највероватније је разлог био то што нису желели да се баве преосталим делом. То су људи који раде административно-финансијске послове и домари који зарађују готово минималну зараду и скоро су изједначени са платама са помоћно техничког особља, а раде један изузетно одговоран посао. Колико је он одговоран, а неплаћен, говори чињеница да има јако мало оних који желе да раде ове послове по школама, тако да су та радна места у дефициту”, тврди Романдић.
Наша саговорница каже да су синдикати и после потписивања, односно доношења уредбе, разговарали са надлежнима о ономе што је заостало да се испреговара, а то су коефицијенти за четврти и шести степен стручне спреме запослених који су у такозваним ненаставним делатностима, а запослени у школама.
“До реализације тих преговора није дошло и ми нећемо одустати већ ћемо наставати у наредном периоду да преговарамо на ту тему. И можда је ово за то добар тренутак, када се подиже минимална зарада, а она ће се вероватно подићи кроз коефицијент запосленима који раде у школама, рецимо помоћно-техничком особљу. То је тренутак у ком треба изнивелисати и вредновати рад оних који се баве овим пословима, као што су административно-финансијски радници петог, шестог степена. Ту имамо шефове рачунаводства са шестим степеном и домаре, који одржавају наше школе”, истиче Романдић и додаје да су просветари тражили да зараде наставника почетника буду везане за просечну зараду.
“Свако одступање од просечне зараде захтевало би одређену корекцију, што би на крају крајева било праведно и људски, узевши у обзир стручне спреме и одговорност посла који имају запослени у школама. Тако да бобра за пристојну зараду у Србији никада не може да престане”, наводи Романдић.
Према њеним речима, просветни радници 1. септембар дочекују у много тежим околностима него што је то био случај претходних година.
“Сваки почетак нове школске године је изазов, а овај је баш посебан за све нас. Нарочито након дешавања која су се догодила у прошлој школској години. Ми имамо и велику одговорност према деци и један осећај одговорности према друштву у ком смо, али верујем да ћемо пронаћи најбољи могући модел да пре свега оно чиме се ми примарно бавимо, а то је рад са децом, буде оно што ћемо урадити како треба, као што смо се трудили и свих претходних година до сада”, закључује председница Уније синдиката школа Београда Снежана Романдић.