РГЗ индекс цена станова за Републику Србију у трећем тромесечју 2025. године износи 187,56 што представља раст цена станова од 6% у односу на исти период прошле године. У поређењу са другим тромесечјем 2025. године цене станова у Србији су забележиле раст од 1,43 одсто.
Међугодишње цене станова у „староградњи“ су, на нивоу Србије, порасле за 6,04 одсто док је „новоградња“, односно, куповина од инвеститора, имала међугодишњи раст који је износио 5,92%.
Током трећег тромесечја 2025. број уговора којима су прометовани станови износио је 11.741 (0,5% више него у истом периоду прошле године), уз укупну вредност од 1,131 милијарди евра (11,4% више него прошле године).
Гледано по регионима у Србији, у трећем тромесечју највећи раст продаје станова од 6,9 одсто остварио је регион Јужне и Источне Србије са растом вредности промета од 26,6 одсто у трећем кварталу 2025. године, следи Град Београд где је број продаја станова порастао за 1,4 одсто, а вредност купопродаја је већа за 9,8 одсто у односу на исти период прошле године. У региону Војводине забележено је смањење продаје станова од 2 одсто са растом вредности промета од 9,1 одсто, а Шумадије и Западне Србије бележи смањење продаје станова од 1,3 одсто и пораст вредности купопродаја за 12,1 одсто.
Када је реч о ценама станова, у односу на трећи квартал 2024. године, цене су порасле у региону Града Београда за 6,55 одсто, Војводине за 6,26 одсто, док је у региону Јужне и Источне Србије међугодишња стопа успорила на 5,49 одсто, а у Шумадији и Западној Србији за 4,62 одсто. Најснажнији раст цена забележен је у региону Београда и износио је 6,55 одсто.
У ширем европском контексту, кретања на домаћем тржишту станова у складу су са преовлађујућим трендовима у Европској унији. Према последњим доступним подацима објављеним на сајту Еуростата, који се односе на друго тромесечје 2025. године, индекс цена стамбених непокретности у Европској унији бележи раст од 5,40% међугодишње. Иако већина држава чланица Европске уније бележи умерен и релативно уједначен раст цена стамбених непокретности, поједина тржишта издвајају се израженијом динамиком. Највећи међугодишњи раст цена у Т2 2025. забележен је у Португалу и то 17,23%, следе Бугарска са 15,51% и Мађарска са 15,12%. Годишњи пад цена забележен је у само једној од укупно 27 европских земаља у Т2 2025. године, и то у Финској и износи -1,33%.
РГЗ индекс је развијен у складу с међународним методолошким смерницама и обезебеђује грађанима и привреди да на једноставан начин, ажурно и бесплатно прате кретања на тржишту непокретности.
Уколико сте купили стан од 2019. године до данас, помоћу индекса цена станова можете лако проценити колико данас вреди ваш стан, да ли му се цена увећала или умањила.
Потребно Вам је:
Цена по којој сте купили стан
Индекс из квартала и године када сте стан купили
Најновији индекс из извештаја Републичког геодетског завода
Формула за израчунавање вредности:
(Цена куповине стана × Најновији индекс) ÷ Индекс из периода куповине = Данашња вредност
*Индекси за све квартале од 2019. године доступни су у табели у извештају РГЗ индекс цена станова на сајту Републичког геодетског завода
Пример:
Ако сте у другом кварталу 2020. године купили стан у Београду у новоградњи за 150.000 евра, а индекс је тада био 112,38, док је тренутни индекс за трећи квартал 2025. године у Београду у новоградњи 174,00, данашња вредност стана се рачуна овако:
(150.000 × 174,00) ÷ 112,38 = 232.247,73 евра
Резултат је да је вашем стану порасла вредност приближно за 54,8 одсто.
Блиц
