У већем делу Србије сутра почиње друго полугодиште за ученике основних и средњих школа, а министар просвете Дејан Вук Станковић поручује да све школе стартују са редовном наставом, без преласка на онлајн или хибридни модел.
У већем делу Србије за ученике основних и средњих школа сутра почиње друго полугодиште, након завршетка зимског распуста. Министар просвете Дејан Вук Станковић рекао је да све школе стартују са регуларном наставом и да неће бити онлајн часова.
О предлогу скраћења часова на 30 минута, као и о забрани коришћења мобилних телефона у школама, Станковић истиче да је све на нивоу разматрања. Министар просвете Дејан Вук Станковић рекао је да први школски дан у дугом полугодишту почиње регуларно у свим школама на територији Србије.
„По свим информацијама којима ми располажемо, а ми смо формирали кризни штаб у оквиру Министарства просвете који координира рад са школским управама и директорима школа на територији читаве Републике Србије. За сада први школски дан ће протећи регуларно, неће бити преласка на хибридни модел учења, где се употребљава и онлине настава као нека врста замене за часове који се организују према моделу лице у лице“, истакао је Станковић.
Тренутно је у три општине ванредна ситуација, али и ђаци у тим школама крећу редовно.
„Хидрометеоролошке најаве су такве да ћемо можда имати још један хладни талас. Не треба да буде изненађење уколико се можда неки други модели наставе буду користили. Ако не буде електричне енергије у тим општинама, неће бити просто ни могућности да реализујете онлајн наставу“, додао је министар.
Станковић истиче да је највећи број школа преман да у року од неколико сати пређе на онлајн наставу.
„Највећи број школа већ искуства има са тим. Имали смо коронавирус, на жалост и политичке разлоге за онлајн наставу. Додуше не толико у основним школама, колико у средњим, а касније и високошколским установама, али мислим да то је итекако могуће“, рекао је Станковић.
О скраћењу часова на 30 минута
Концентрација ученика на часовима је проблем о коме се већ неко време прича и у јавности се појавио предлог да се дужина трајања часова са 45 смањи на 30 минута.
„У овом тренутку ми о тој идеји, да будем најпрецизнији, отворено и гласно размишљамо. Мислим да постоји нека врста психолошког оправдања. То је да управо под утицајем ових нових технологија имате феномен дифузне пажње. Ви не можете да будете фокусирани на један предмет, него просто врло лако крећете са једног на други садржај. То просто ствара ефекат код деце да ви не можете да останете фокусирани на неких 45 минута, колико максимум траје концентрација и код зрелих људи“, рекао је министар просвете.
Станковић истиче да процедура није лака и да отвара дебата за ову промену.
„Слушамо различите аргументе за и против. Након тога иде практични део који подразумева институционалну реорганизацију распореда часова, алокације наставног кадра и можда пријем нових људи, јер ће бити више часова. Има ту доста међукорака док не заживи, али у сваком случају можда ћемо кренути са неким пилот програмом, јер промене у образовању морају да буду рационалне“, истакао је министар просвете.
Ефекти промена би се, наводи Станковић, мерили на више начина.
„Пре свега према ономе шта су постигнућа деце у различитим облицима знања и у односу на неке вештине које треба да стекну у образовно-васпитном процесу. То је једино суштински битно мерило. Да ли они боље уче, да ли су мотивисанији да уче и да ли је исход тог учења једноставнији и ефикаснији“, рекао је Станковић.
Министар је нагласио да се интензивно разматра о могућности делимичне или потпуне забране мобилних телефона у школама и да ће о томе наредне недеље разговарати са заштитником грађана Зораном Пашалићем.
„Постоји анкета која је рађена интерно међу децом, а то је да они нису против забране, него је само питање да ли она буде делимична. Да се њима дозволи да комуницирају између себе и наравно са својим родитељима током одмора“, рекао је Станковић.
Мондо
