Драга Европо,
Поштовни званичници Европске уније,
Пишемо вам из Србије, из Ужица, малог, слободарског града на западу земље, на чијој територији је још 1941. године, у време нацистичке окупације, настала прва слободна територија на тлу Европе, познатија као „Ужичка република“.
Пишемо вам као дугогодишњи грађански активисти а данас и као забринути родитељи неправедно и незаконито притвореног студента Павла Цицварића, који већ две године трпи прогон, терор и сатанизацију.
Ужице и Србија, 80 година након победе над злом фашизма и нацизма поново су под окупацијом. Овога пута окупатори су припадници партијских структура које су узрпирале и криминализовале државу и њене институције, отеле их и окренуле против грађана и грађанки Србије.
Заробљене институције, правна несигурност, медијски мрак и двадесетчетворочасновна црна пропаганда која подрива ментално здравље читаве заједнице, обесправљеност грађана, пљачка јавних добара, корупција, нарастајуће сиромаштво, прогон свих који се усуђују да размишљају и говоре критички – то је кратак опис данашњег стања у Србији.
Све описано доживело је кулминацију падом надстрешнице на недавно реконструисаној Жележничкој станици Нови Сад 1. новембра прошле године, када је погинуло 16 невиних људи, за шта до данас нико није одговарао.
Грађани и грађанке широм Србији на овај догађај и његове узроке одговорили су снажно: основци и средњошколци су блокирали школе, студенти факултете, читави еснафи су обуставили свој рад, а стотине хиљада грађана жељних правде, слободе, демократије и достојанственог живота излазило је и излази на мирне протесте исказујући своје незадовољство и тражећи испуњење студентских захтева формулисаних у децембру 2024. године
На жалост, режим оличен у лику председника Србије Александра Вучића и његовој Српској напредној странци је уместо да испуни студентске захтеве и приступи решавања никада дубље друштвено-политичке кризе, појачао одмазду и репресију над грађанима. Њен интензитет расте осам месеци и прети да прерасте у тежак облик аутократије у којој су насиље и сви видови одмазде потпуно нормализовани.
Задатак да сеју страх, туку студенте и грађане су испрва имали батинаши из редова Српске напредне странке. Пресретали су грађане и активисте на улицама, сачекивали испред школа и факултета, претили, газили аутомобилима током мирних одавања поште страдалима под надстрешницом, бејзбол палицама ломили су вилице студенткињама. Временом су ангажовани и бивши припадници расформираних формација које стоје иза убиста првог демократског премијера Србије Зорана Ђинђића, а парамилитарно шаторско насеље код Народне скупштине је претворено у сабирни центар партијских, парамилитарних и криминалних структура са задатком да се, када то буде потребно, обрачунају са демонстрантима.
Кулминација насиља и репресије повезана је са великим протестом одрзаним од 15. марта у Београду када је против демонстраната употребљено недозвољено сонично оружје. Била је то најава промењеног приступа режима према побуњеним грађанима. Врло брзо смо од репресије стигли до отвореног, бруталног државног терора. Батинаши су добили полицијске униформе и заједно са полицијом грађанима ломе кости и лобање, хапшења су свакодневна и масовна, а одређивање притвора рутинска појава.
Режимски медији сатанизују и цртају мете на чело људима, потом полиција хапси, а тужиоци подижу измишљене оптужнице без доказа, које суд у већини случајева прихвата.
Србија је постала једна од неколико држава на свету која хапси своје грађане и назива их терористима јер траже поштене, фер и демократске изборе.
Србија је држава у срцу Европе у којој данас постоје политички затвореници међу којима су студенти, седњошколци, адвокати, угледни професори, лекари…
Драга Европо, Поштовни званичници Европске уније,
сигурни смо да су многи од вас добро информисани о стању у Србији, али нам није јасно зашто ваше адекватно реаговање изостаје. Било каква, претпостављена политичка или економска корист коју би могли имати од сарадње са режимом Александара Вучића је мала наспрам штете коју урушавање европских и елементарних цивилизацијских вредности у Србији може имати по читав континент.
Ми данас не тражимо да стојите са нама пред полицијским кордонима, примате ударце, будете гажени и понижени.
Не тражимо ни речи утехе јер смо борбу за истину и правду изабрали свесни њене тежине и ризика.
Ми вас позивамо да данас браните темељне вредности записане у Уговору о Европској унији: поштовање људског достојанства, слободу, демократију, једнакост, владавину права… тако ћете помоћи и нама и целом континенту.
Те вредности су веће и важније од сваког од нас. Оне су уграђене у темеље нашег града и славне Ужичке републике.
Јелена Жунић Цицварић и Радован Цицварић,
активисти и родитељи притвореног студента Факултета политичких наука, Павла Цицварића
У Ужицу, 11. јула 2025.