Европски савет саопштио је да је постигнут договор са Европским парламентом о постепеном укидању увоза руског гаса до 2027. године, као део настојања да се оконча енергетска зависност од Русије.
Уредба представља правно обавезујућу, постепену забрану увоза и течног природног гаса (ЛНГ) и гаса путем гасовода из Русије, са потпуном забраном од краја 2026. године за ЛНГ и јесени 2027. године за гасоводе.
Како је наведено у саопштењу, тиме се доприноси општем циљу постизања отпорног и независног енергетског тржишта ЕУ, уз очување сигурности снабдевања. Министар за климу, енергетику и комуналне послове Данске Ларс Аагаард изјавио је да је “тај договор велика победа за Данску и за целу Европу“.
– Морамо да ставимо тачку на зависност ЕУ од руског гаса, а његово трајно укидање у ЕУ је велики корак у правом смеру. Веома сам задовољан и поносан што смо успели тако брзо да постигнемо споразум са Европским парламентом. То показује да смо посвећени јачању наше безбедности и заштити нашег енергетског снабдевања – додао је он.
Законодавци су потврдили да ће увоз руског гаса преко гасовода и ЛНГ-а бити забрањен шест недеља након ступања уредбе на снагу, уз задржавање прелазног периода за постојеће уговоре. За краткорочне уговоре закључене пре 17. јуна 2025. године, забрана увоза руског гаса примењиваће се од 25. априла 2026. године за ЛНГ и 17. јуна 2026. године за гасоводни гас.
За дугорочне уговоре о увозу ЛНГ-а, забрана ће се примењивати од 1. јануара 2027. године, у складу са 19. пакетом санкција.
За дугорочне уговоре о увозу гаса гасоводима, забрана ће ступити на снагу 30. септембра 2027. године, под условом да су циљеви попуњености складишта из уредбе о складиштењу гаса на путу да буду испуњени, а најкасније 1. новембра 2027.године.
Измене постојећих уговора биће дозвољене само у строго дефинисане оперативне сврхе и не могу довести до повећања обима испорука, наведено је.
Привремени споразум сада треба да одобре Савет и парламент пре његовог формалног усвајања.
Удео руског гаса у увозу ЕУ износио је 12 одсто у октобру, знатно мање у односу на око 45 одсто пре избијања рата у Украјини 2022. године.Мађарска, Француска и Белгија остају међу државама чланицама које и даље увозе руски гас.Истовремено, у Србији се примећује повлачење руских компанија са тржишта.
Најзначајнији пример је НИС, где се Русија постепено повлачи из операција и продаје удела у компанији, што је део ширег тренда смањења руског присуства у енергетском сектору Балкана и транзиције ка европским добављачима енергије.
Каматица
