Блокадерски караван „Студент у сваком селу“ прешао је Дрину и кренуо кроз Републику Српску. Бијељина, Брчко, Добој, Бањалука, Требиње, Вишеград, Братунац и Зворник нашли су се на њиховој рути, а порука којом најављују турнеју гласи: „Разговарамо са нашим народом, ширећи причу о студентима који побеђују.“
Добро.
Ако већ желе разговор са „нашим народом“, можда би тај разговор требало да почне одговорима на само три питања.
1. Да ли је Ратко Младић злочинац?
2. Да ли се у Сребреници догодио геноцид?
3. Да ли је Косово и Метохија део Србије?
Три питања. Три кратка и недвосмислена одговора.
Не у Сарајеву, Загребу, Приштини или пред страним дипломатама. Него пред људима у Бијељини, Бањалуци, Братунцу, Зворнику, Требињу и Вишеграду од којих данас траже политичку подршку.
Шта бисте одговорили „нашем народу“?
Студентска листа у свом објављеном “програм” наравно да нема дефинисан став о Ратку Младићу, па би управо зато било легитимно питати њене представнике шта о томе мисле. Речено је да ће се о свему изјаснити након добијених избора? Занимљиво.
О Сребреници, међутим, постоје јавне изјаве појединих истакнутих учесника студентског покрета. Емина Спахић говорила је о „годишњици геноцида“ и „таквим злочинима“..
И зато је питање једноставно: да ли је то и званичан став Студентске листе?
Нека га изговоре пред људима у Републици Српској којима данас говоре да су „наш народ“.
А онда Косово и Метохија.
Трећи кандидат Студентске листе Жељко Хубач недавно је управо на Н1 Сарајево, говорећи о наводном стварању страха од непријатеља Србије, рекао: „напашће нас Косово, не знам, Хрватска и нешто“.
Тиме је Косово ставио у исти низ са Хрватском као могућим спољним актером. Хубач није изговорио реченицу „Косово је независно“, али његова формулација свакако отвара сасвим легитимно питање како види његов уставни положај. Устав Србије је ту недвосмислен: Косово и Метохија саставни су део територије Србије.
Па нека одговор буде једнако недвосмислен.
Да ли је Косово и Метохија део Србије – да или не?
Дрина не би смела да мења одговоре
Управо је у томе политичка тежина њиховог одласка у Републику Српску.
Није довољно прећи Дрину, поставити штанд и људе којима се обраћате назвати „нашим народом“. Ако од тог народа тражите поверење и глас, онда морате бити спремни да му кажете шта мислите о питањима која су за њега међу најосетљивијима.
Република Српска настала је у рату у којем су десетине хиљада породица изгубиле своје најближе. Српски народ у Босни и Херцеговини, Хрватској и на Косову и Метохији прошао је кроз ратове, прогоне, злочине и масовна расељавања.
Зато таквим људима политичари морају понудити одговоре.
Посебно када поједини људи повезани са студентским покретом у другим срединама говоре о Сребреници, Косову или бирачима из Републике Српске, а онда њихов караван дође управо међу те бираче.
Управо због свега тога три питања постају још важнија.
Ратко Младић?
Сребреница?
Косово и Метохија?
Ако је Република Српска данас заиста „наш народ“, како је блокадерски караван назива, онда тај народ заслужује да пре него што му неко затражи глас чује јасне одговоре на питања која му поставља.
Без дипломатских формулација.
Без одговора прилагођеног Сарајеву када су у Сарајеву, једног прилагођеног Загребу када су у Загребу, а трећег прилагођеног Бањалуци када стигну преко Дрине.
И без претпостављања њихових одговора.
24седам