Баш немамо среће као народ! Од толико Пупина, Андрића, Миланковића, нама васкрсне Петровић Не Алас, не Његош, нажалост, већ – Марисав! Да, онај Марисав, један од најозлоглашенијих ликова у историји бешчашћа ИИ века, исти онај који је по Крагујевцу ревносно помагао Немцима да скупе људе за стрељање. Да не грешимо душу, он је само радио свој посао и није директно учествовао у спровођењу наредбе „сто за једног“ (не те на коју сте помислили- оне оригиналне). Марисав и његови људи су из школе извлачили ђаке и професоре, баш као пре неки дан нашег Бранка (не тог Бранка, него професора Бранка Николића). Мислили смо наивно да та трагедија, уз коју смо сви расли, никако не може да се понови, да је заувек прошло време у коме наставнике спроводе из школе као криминалце. А заправо, вероватно су нас погрешно учили.
Вероватно је наш Бранко, кога спроводи неки наш Марисав, стварно криминалац, а не онај фини истетовирани момак са чекићем, студент у Ћациленду кога, опет, неки други Марисав чува. Вероватно наш Бранко шири погрешне вредности питајући се ко је крив за смрт 16 људи, а онај други Бранко, елегантни чикица са стајлингом Ника Слотера, из тог истог Ћациленда збори ко Његош 2.0, жмурећи на људску депонију коју је тамо затекао. Вероватно је наш Бранко силеџија који заслужује затвор, а не они јунаци који су помиловани зато што су студенткињу Ану помиловали бејзболком по вилици. Вероватно је наш Бранко народни непријатељ јер пита зашто је депонија Дубоко затровала град, а не они који су скривали неке занимљиве папире који би спречили катастрофу, само да су умели сами да јаве у којој су фиоци сакривени.
Како год, господо марисави и остали, историја се неће поновити. Нема ништа од „пуцајте, ја и сад држим час“! Нити ћемо дозволити да се пуца по нама, нити ћемо држати час! Доста је било марисања! Нашем колеги Бранку Николићу, професору ухапшеном у школи у којој ради, пружамо сву подршку, са посебним освртом на околност да му, као тешком срчаном болеснику, није указана лекарска помоћ када ју је затражио. Његов малолетни син је наш ђак – за професора и ђака, оца и сина, спремни смо да опет станемо као један! О потпуно незаконитом 30-дневном лишавању слободе правници су већ рекли све.
Као и његови саборци Владан, Радован, Павле, Дејан, Марко и Алекса, Бранко ће, знамо, бити добро. А знамо и како је сваки Марисав прошао, колико год је деловало да је био недодирљив док је „само радио свој посао“.
Форум просветних радника Златиборског округа