У Србији у овом тренутку свега два туристичка места задовољавају комплетне услове за посету особа са инвалидитетом, односно људи у инвалидским колицима, а то су Голубачка тврђава и гондола на Златибору. Планом изградње видиковца на Каблару, предвиђен је систем, којим би особе с инвалидитетом, могле да задовоље и своје туристичке потребе.
Међутим, грађански активисти који ових дана блокирају радове на изградњи приступног пута врху Каблара, кажу да би држава уместо изградње стакленог видиковца, тај новац могла преусмерити на куповину инвалидских колица и других помагала тим особама. Са овим ставом се не слажу у Савезу за приступачност Србије.
– Жао ми је што активисти мисле да смо ми људи којима су потребна само помагала. Ми, особе са инвалидитетом од РФЗО имамо право на колица и нема потребе да се средства за то прикупљају кроз донације или на било који други начин. Сваком ко има осигурање и дијагнозу због које се налази у колицима је омогућено да добије помагало. Није у реду да једна групација говори о другој, нарочито јер јој не припада и не зна какве су им потребе – изјавила је Љупка Михајловска председница УО Савеза за приступачност Србије замерајући активистима што не уочавају да особе са инвалидитетом имају и потребе за рекреацијом, забавом, путовањима.
– Пројекат реконструкције Сијаринске бање, ако све буде текло по плану, требало би да буде пример добре праксе како треба да изгледа објекат доступан људима са инвалидитетом. Нажалост, ми данас не можемо да посетимо готово ниједну бању у Србији, јер доступност не значи имати само приступну рампу, већ низ других мера које нама дају пун комфор при кретању, односно коришћењу туристичке услуге. Из тог разлога ми ћемо подржати сваки пројекат, па и овај на Каблару, који нам омогућава самосталан приступ, видиковцу, плажи, базену, и свим другим садржајима који користе остали грађани – каже Љупка, додајући да често путује, али да бање и туристичке атракције посећује у европском градовима, јер их Србија у овом тренутку има веома мало.
Обишла је скоро целу Србију, али уз пратњу пријатеља или чланова породице који јој асистирају. Она додаје да многи чланови Савеза имају посао и примања која могу да им омогуће квалитетан и садржајан друштвени живот.
– Нас веома радује што ће се инфраструктурно туристички објекти прилагодити посетама особа са инвалидитетом. У Србији једино Голубачка тврђава и златиборска гондола имају све услове за туристичку посету и обилазак, дакле за коришћење услуге какву имају и сви остали грађани. Ради се и на прилагођавању тих услова у Сијаринској бањи – рекла је Љупка Михајловска.
Сви се баве социјалном заштитом, образовањем, здравственом заштитом… а људи не размишљају о томе да и ми желимо квалитетно проведемо слободно време, годишњи одмор. Приступачан туризам у Европи је веома заступљен, попут Шпаније, где је читава Барселона прилагођена потребама особа са инвалидитетом. Многи људи у неком периоду живота могу имати проблем са видом, слухом, кретањем…дакле улагања у приступачност су инвестиција, а не трошак – закључује Михајловска.
Према подацима Завода за статистику из 2011. године у Србији има око 600.000 особа се изјаснило да има неки вид инвалидитета, од тог броја скоро половина има сметње у кретању и користе неку врсту помагала. Светска здравствена организација процењује да број особа са инвалидитетом и већи, односно да је то од 10 до 15 одсто од укупног броја становништва.
Извор: ГЗС/Информер