Српска православна црква (СПЦ) данас обележава Светог мученика Јулијана Тарсијског и Преподобну Анастасију Српску, мајку Светог Саве.
Свети мученик Јулијан Тарсијски потицао је из угледне сенаторске породице, а страдао је са свега 18 година током прогона хришћана за време цара Диоклецијана. Иако је био изложен тешким мукама и наговаран да се одрекне Христа, остао је непоколебљив у својој вери.
Предање каже да је годину дана вођен из града у град и подвргаван мучењима. Док је био у тамници, његова мајка није га наговарала да се одрекне вере, већ га је храбрила да истраје и достојанствено поднесе страдање. На крају су га, према црквеном предању, ставили у врећу са песком, шкорпијама и змијама и бацили у море. Таласи су касније његово тело избацили на обалу, одакле су га верници пренели у Александрију и достојно сахранили.
Велики црквени отац Свети Јован Златоусти касније је говорио о чудесима која су се догађала на гробу Светог Јулијана и његовом значају за хришћане.
„Из уста мученика исходио је свети глас, и заједно са гласом изливала се светлост јаснија од сунчаних зрака. Узми кога било, сумашедшег и бесног, и приведи овоме светоме гробу, где су мошти мученикове, и видећеш, како ће демон непремено искочити и побећи као од палећег жара“, поручио је Јован Златоусти.
За празник посвећен Светом Јулијану везују се бројна народна веровања и предања. Према народном предању, на данашњи дан верници се моле за спасење душе и заштиту од зла. У појединим крајевима Србије сачувано је веровање да се искреном молитвом може измолити духовна снага и мир, док се у источној Србији некада веровало да овај дан има посебну моћ у борби против злих сила. Обичај је да се погледа у небо и изговори молитва за спасење, а верује се да ведро време симболизује Божју милост и заштиту.
Преподобна Анастасија Српска
Српска православна црква данас слави и преподобну Анастасију Српску, мајку Светог Саве, која је рођена 1125. године. По рођењу добила је име Ана, а Анастасија је монашко име које је добила у позним годинама живота. Као млада, Ана се удала за великог српског жупана Стефана Немању. У раним годинама брака добили су Вукана и Стефана, а када је имала скоро 50 година, на свет је донела Растка, односно Светог Саву. Поред синова, имали су и ћерке Јефимију, Елену и још једну ћерку чије име историја није забележила.
Ана се, када је имала 71. годину, замонашила и повукла у манастир Пресвете Богородице у Куршумлији. Умрла је 22. јуна 1200. године, а сахрањена је у припрати манастира Студенице, где њене мошти почивају и данас.
Верује се да Света Анастасија долази у помоћ свим женама које данас оду до цркве, запале свећу и изговоре ову молитву:
„Света мати Анастасија, када хвалимо врлину, хвалимо тебе јер је твоја постојана љубав и ревност за Господа Бога пример и пут који треба да следимо; моли се, стога, о најврлија, да Господ Бог умекша наша срца како би и ми тежили истим спасоносним врлинама вере, наде и љубави и на тај начин остали верни нашем Господу Исусу Христу, Коме приличи слава, част и поклоњење, заједно са Његовим Беспочетним Оцем и Животодавним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.