Сировина на светским берзама знатно је појефтинила, а домаћи произвођачи уместо да снизе цене, како сазнајемо, намеравају да их подигну за 10 одсто.
Цене кафе на светским берзама знатно су пале од августа, али потрошачи у Србији изгледа неће осетити ово олакшање у новчанику. Од 800 динара по килограму у августу, када је сировина била на највишем нивоу, појефтинила је на 600. Оваква ситуација на тржишту логично би требало да доведе до снижења цена овог производа и у малопродаји, међутим, како „Политика” сазнаје, поједини произвођачи чак намеравају да већ следеће недеље поскупе кафу за 10 одсто. Саговорник нашег листа, добро упознат са приликама на тржишту каже да је чињеница да су остали параметри попут картона, фолије, енергената поскупели, али пад цена сировине потпуно је то компензовао због чега ново поскупљење није реално.
Иначе просечна цена кафе у Србији, у малопродаји, од јануара ове године повећана је са 1.416 динара по килограму на 1.527 колико је износила у октобру, показују подаци Министарства трговине. У најновијим околностима на тржишту малопродајна цена кафе, са трговачком маржом, не би требало да пређе 1.250 динара. Тим пре што ни цена транспорта више не може да буде изговор за трговце кафом, јер је и превоз бродовима појефтинио за готово три пута. У глобалном таласу поскупљења свих намирница најновији пад цена овог производа изазвао је пажњу и светских медија. „Си-Ен-Ен” је објавио да је ово највећи пад цена од новембра прошле године када су уговори за трговину кафом били на највишем нивоу од 2012. И они се питају када ће се ово одразити на цени у продавницама. На америчком тржишту кафа је од почетка године такође поскупела за 14,8 одсто, а „Старбакс” је рецимо недавно објавио да је цене подигао за шест процената.
Који је разлог за овако велико и потпуно неочекивано појефтињење сирове кафе на берзама? Стручњаци за тржиште пољопривредних производа у „Рабобанци” наводе да временске прилике у Бразилу показују да ће та земља имати добар род. Са друге стране у прилог томе иде и јак долар. Велику улогу играју и инвестициони фондови, који купују одређене количине кафе, а онда чекају право време на тржишту када цене порасту, како би је продали и остварили зараду. Наравно, читав тај циклус или спој фактора напослетку утиче на потрошача, односно финалну цену коју платимо у маркету.
У „Рабобанци” сматрају да се ипак не може очекивати драстичан пад цена за потрошаче, због тога што они имају проблеме са растућим трошковима на тржишту рада и дистрибуције који су и у овом тренутку високи. Према подацима Евростата, и на европском тржишту су цене кафе знатно порасле у 2022. години. Према подацима из августа, цена је у земљама Европске уније у просеку била за 16,9 одсто виша него годину дана раније, док је у августу 2021. била за 0,5 процената виша у поређењу с истим месецом 2020. Кафа је највише поскупела у Финској, за 43,6 одсто, затим у Литванији – 39,9, Шведској – 36,7. Естонији – 36,4 и Мађарској – 34,3. Иначе, у исто време прошле године у Србији се дигла велика прашина око цене овог производа када је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић скренула пажњу на његову цену. Она је тада рекла да је за само две недеље цена кафе непримерено порасла и да је толико поскупљење недопустиво. Гувернерка је онда упозорила да поједини трговци користе раст инфлације и неоправдано и вештачки подижу цену.
Политика
