Куповина сока, пива и других пића у Србији од 2027. године могла би да изгледа другачије, јер је планирано увођење депозитно-рефундног система за амбалажу. То значи да би грађани приликом куповине пића плаћали додатних 10 до 15 динара, али би тај новац могли у потпуности да добију назад.
Према моделу који се разматра, уз цену пића плаћао би се и депозит, на пример, 10 динара за мању и 15 динара за већу амбалажу. Након што купац празну флашу или лименку врати на за то предвиђено место, уплаћени износ био би му рефундиран.
Поврат амбалаже требало би да буде омогућен у продавницама, ручно или преко посебних аутомата, у зависности од величине продајног објекта.
Систем би требало да заживи 2027. године
Почетак примене депозитног система планиран је за 2027. годину, али законске измене које су неопходне за његово увођење још нису усвојене.
Као једна од могућности помиње се фазно увођење система. Најпре би њиме биле обухваћене ПЕТ флаше и лименке, а касније би могао да буде проширен и на стаклену и вишеслојну картонску амбалажу.
За организацију читавог система била би задужена посебна непрофитна депозитна организација. Произвођачи би његово функционисање финансирали кроз накнаде и приходе од прикупљеног материјала, док би држава имала регулаторну и контролну улогу.
Зашто се уводи нови систем?
Један од главних разлога за увођење депозитног система јесу резултати рециклаже у Србији. Тренутно се рециклира око 15,45 одсто комуналног отпада, док је просек Европске уније око 49 одсто.
Организован систем рециклирања доступан је за око 28 одсто грађана, док значајан део отпада и даље завршава на дивљим депонијама или у природи.
Посебан проблем представљају ПЕТ флаше и лименке, чије је прикупљање знатно ефикасније када грађани имају директан финансијски подстицај да их врате.
Искуства појединих европских земаља показују да депозитни системи могу да повећају стопу прикупљања амбалаже на више од 90 одсто. Истовремено се добија квалитетнији материјал који може поново да се користи у производњи нове амбалаже.
Србија се, у процесу усклађивања са Европском унијом, обавезала да до 2030. године значајно повећа рециклажу амбалажног отпада, на 85 одсто за папир и картон, 75 одсто за стакло, 60 одсто за алуминијум и 55 одсто за пластику.
Додатне захтеве доноси европска Уредба о амбалажи и амбалажном отпаду (ППWР), која предвиђа строжа правила у вези са рециклабилношћу и коришћењем рециклираног материјала у новој амбалажи.
Уколико законске измене буду усвојене према најављеном плану, грађани би од 2027. године уз одређена пића плаћали додатних 10 или 15 динара. Тај износ, међутим, не би представљао класично поскупљење, новац би био враћен купцу након што празну амбалажу преда на предвиђеном месту.
Извор: 24седам