Ужице је једини град у Србији који је остао без Медицине рада.
Ужице је чист пример града потпуно девастираног од стране неспособних и корумпираних представника локалних власти које су се смењивале последњих пар деценија, што је у историјском смислу врло кратак рок. Због “политичких елита” вођених искључиво личним интересима, којима је поцизија послужила као “одскочна даска за Београд” и послушницима централа у којима су се неки способнији изборили за своје градове, Ужице је, као центар Златиборског региона, изгубило Управе: Поште, ЕПС-а, Железнице, са стотинама пратећих радних места, престали смо да будемо Универзитетски центар при Београдском Универзитету, који је покривао и источну Босну и север Црне Горе са смеровима машинског, правног и економског факултета и град је остао без младости и одличног економског профита.
Кроз лоше приватизације уништене су бројне фабрике, покретачи развоја читавог региона, а зграде погона у самом центру града, уместо да буду сачуване као културно добро с посебним наменама, препуштене су немару до ступња распада, да би се простор искористио за изградњу “Ужица на води”. Хотел Златибор у самом центру, некадашњи бисер српске модерне није у функцији, а хотел Турист више од деценије стоји спаљен и прекривен мушемама. Градска Плажа је девастирана у толикој мери, због фекалија у води, да је неупотребљива као простор за купање и рекреацију. Заустављен је пројекат прављења студентског кампуса на простору бивше касарне, такође објекта у класичном стилу и ово културно добро је препоштено урушавању. Дом за незбринуту децу “Петар Радовановић” је преуређен за интернатски смештај и смештај за самце за изнајмљивање, а напуштена деца или деца одузета родитељима због сиромаштва су расељена у хранитељске породице којима трошкове старање плаћа држава.
Некадашњи понос Ужичана Дечија одмаралишта Голија на Златибору и у Бечићима, ужичка деца и школарци нису видели деценијама, јер су комерцијализовани, њихов рад је под велом тајне, а велики број суграђана је и заборавио да их имамо, вероватно да би се лакше сутра приватизовали. Сектор туризма као такав не постоји, а центри Тара и Мокра Гора као да се налазе у другој држави, а не на територији Града Ужица.
Ужице је и једини град у Србији који је остао и без Медицине рада, па се питамо шта је следеће на реду. Уместо оваквих капиталних покретача развоја, стубова заједнице и места збрињавања грађана, имали смо и имамо, поред низа неспособних локланих власти и велики број “агенција и канцеларија” које служе искључиво као уточишта за запошљавање партијских послушника, без икаквих реалних резултата, за које грађани такође нити знају шта раде, која им је функција, а ни да постоје у нашем граду. Зато је Ужицу више него икада у историји потребна промена, нови људи који ће да спрече даље пропадање овог некада једног од најразвијених градова Србије и који ће му вратити све отето и ускраћено и радити искључиво у циљу града и грађана, јер Ужице овакво стање не заслужује.
Саопштење ГрО ССП Ужице
ОТ / Фото: ССП Ужице
