Сваке године у Србији се мењају порески прописи, али према оцени стручњака као и самих привредника, реформа би требало да буде много бржа.
Измене у 2025. и 2026. односе се на Закон о порезу на доходак грађана, Закон о пореском поступку и пореској администрацији, као и законе о ПДВ-у и електронском фактурисању.
Пореска саветница Гордана Аритоновић у разговору за Бизнис.рс каже да се у делу пореза на доходак и доприносе издвајају три ствари.
„Прво, најављено је ново повећање неопорезивог износа зараде на 34.221 динар, уместо садашњих 28.423 динара, са применом од 1. јануара 2026. године. То је наставак политике смањења оптерећења рада и у пракси значи нешто ниже трошкове послодаваца за исте нето плате, односно простор да се део повећања прелије на запослене. Међутим, важно је нагласити да ће минимална зарада од 1. јануара 2026. бити значајно повећана, тако да послодавци који исплаћују минималац неће осетити растерећење, напротив – имаће додатно оптерећење“, објашњава наша саговорница.
Такође, продужен је рок важења “старих” пореских олакшица за запошљавање до 31. децембра 2026. године, што према речима наше саговорнице није суштинска новина – олакшице постоје од 2014. и њихово продужавање постало је редовна пракса.
„Новина је и то што је код годишњег пореза на доходак грађана скраћен обавезни период задржавања улагања у алтернативне инвестиционе фондове са три на две године, како се не би изгубио раније остварен порески кредит. Држава тиме показује да жели да задржи подстицаје за улагања, али уз реалније рокове. Поред тога, померен је рок за подношење пријаве о приходима помораца (сада у року од 30 дана од истека трећег квартала), а део пореских пријава додатно је пребачен на електронско подношење, што је тренд који ће се само наставити“, наводи Аритоновић.
Закон о електронским отпремницама – потпуно нови систем праћења кретања робе
Други велики блок промена је увођење система електронских отпремница (еОтпремница). Иако је закон донет крајем 2024, током 2025. је систем функционално припремљен кроз Правилник и детаљна техничка и корисничка упутства.
Обавезна примена система иде у фазама. Од 1. јануара 2026. за веће и специфичне обвезнике (укључујући ПДВ обвезнике и субјекте који раде са акцизном робом), а од 1. октобра 2027. за остале субјекте.
Систем је замишљен као централни регистар свих е-отпремница и е-пријемница, под управом Министарства финансија, и директно је повезан са Системом електронских фактура (СЕФ). У пракси, на основу креиране е-отпремнице моћи ће готово аутоматски да се креира е-фактура, што значајно смањује ручни рад и могућност грешке.
„Из моје перспективе, ово је можда највећа суштинска промена коју ће 2026. година донети, јер мења начин на који се евидентира и контролише кретање робе. За привреду то значи озбиљне припреме у организацији процеса, софтвера и логистике, али дугорочно доноси већу усклађеност и транспарентност“, оцењује наша саговорница.
Суштински важне измене у Закону о ПДВ-у и Закону о електронском фактурисању
Значајна измена односи се на одлагање примене прелиминарне пореске пријаве ПДВ-а за јануар 2027. године, уместо првобитно планираног јануара 2026.
„Идеја је била да се у Систему електронских фактура (СЕФ), на основу свих издатих и примљених е-фактура, и осталих докумената, аутоматски формира нацрт ПДВ пријаве, као додатни контролни механизам за обвезнике, док би се званична ПДВ пријава и даље подносила на еПорезима. Дакле, прелиминарна пријава није требало да замени постојећи систем, већ да омогући још једну проверу података пре коначног подношења“, наводи Гордана Аритоновић.
Због усклађивања Закона о ПДВ-у и Закона о електронском фактурисању, примена овог концепта померена је на 2027. годину.
„То у пракси даје годину дана додатног простора да се СЕФ, рачуноводствени софтвери и сами обвезници припреме за формирање прелиминарне ПДВ пријаве“, сматра пореска саветница.
Једна од значајних новина односи се и на обавезу издавања документа о смањењу основице, у ситуацијама када након извршеног промета долази до смањења основице за ПДВ.
Обвезник који је извршио промет, а на основу ког је дошло до смањења основице, има право да смањи своју обавезу за ПДВ уколико су, закључно са даном који претходи дану подношења пореске пријаве за тај порески период, односно најкасније до десетог дана календарског месеца који следи том пореском периоду, испуњени прописани услови за смањење ПДВ-а у складу са законом.
Како наводи председник Удружења пореских саветника Србије Александар Васић у случајевима у којима постоји обавеза издавања фискалног рачуна, према предложеним изменама, право на одбитак претходног пореза може да се оствари искључиво на основу фискалног рачуна.
„Ово решење је уведено јер је у пракси било ситуација да су, и поред обавезе фискализације, уместо фискалних рачуна издаване електронске фактуре“, појашњава Васић.
У ситуацијама када је прималац добара или услуга порески дужник, право на одбитак претходног ПДВ-а по основу интерног рачуна може се, према предложеним изменама, остварити уколико је интерни рачун сачињен закључно са даном који претходи дану подношења пореске пријаве, односно најкасније до десетог дана наредног календарског месеца, без обзира на то да ли је пореска обавеза настала у том или претходном пореском периоду.
„Проблеми са којима су се порески обвезници суочавали у ситуацијама када су имали обавезу да изврше исправку претходног пореза услед смањења основице, а нису располагали документом о смањењу, биће решени предложеним изменама. Предвиђено је да се измена основице врши искључиво на основу документа о смањењу, чиме се обезбеђује већа правна сигурност“, сматра Васић.
Предлогом закона мења се и члан 44, којим се јасније уређује право на умањење обавезе за ПДВ у случају сторнирања рачуна и интерног рачуна. Пореским обвезницима се омогућава да изврше умањење ПДВ-а у пореском периоду за који се подноси ПДВ пријава, под условом да најкасније до дана који претходи подношењу пријаве, односно најкасније до десетог дана наредног месеца, испуне услове, уз напомену да прималац рачуна обавештење о сторнирању може доставити и накнадно.
Предложене измене примењиваће се од пореског периода који почиње у априлу 2026. године.
Закон о пореском поступку и пореској администрацији
Важна измена односи се на продужење рока у којем Пореска управа може да изврши отпис пореских дугова за које је наступила застарелост, лицима која су брисана из регистара, лицима која су изгубила својство предузетника, као и умрлим физичким лицима.
Рок који је раније истицао 31. децембра 2025. године, продужава се на 31.децембар 2026. године, што је усклађено са најавама о увођењу новог информационог система Пореске управе.
Паушалцима продужено ограничење раста пореске основице
Пред сам крај 2025. године Влада Србије усвојила је Уредбу којом је продужено важење начина опорезивања паушално опорезованих предузетника до почетка 2028. године.
Према пропису пореска основица за предузетнике паушалце се може увећати највише до 10 одсто годишње.
Делатност коју обављају, место регистрације радње, просечна зарада у општини или граду, као и старост предузетника и даље остају кључни елементи за обрачун пореских обавеза.
Бизнис
