Министарство заштите животне средине Републике Србије објавило је званично обавештење о пројекту модернизације и изградње двоколосечне брзе пруге на Коридору 10 кроз Северну Македонију.
Нотификација је Србији достављена у складу са међународном ЕСПОО конвенцијом о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, с обзиром на то да радови почињу на самој граници две земље, код прелаза Табановце.
Сам поступак процене утицаја тренутно се налази у почетној фази скрининга, која омогућава надлежним органима и јавности у Србији да се упознају са техничким детаљима пројекта који ће дугорочно повезати железнички саобраћај од Централне Европе, преко Србије и Северне Македоније, све до Грчке.
Стари тунели се напуштају због оштрих кривина
Пројекат подразумева потпуну трансформацију постојећег дела пруге кроз Северну Македонију у модерну двоколосечну, електрификовану пругу дужине око 195 километара. Нова инфраструктура пројектована је за брзине до 160 км/х у путничком и око 120 км/х у теретном саобраћају.Један од кључних разлога за изградњу нових деоница (девијација) јесте чињеница да постојећих шест тунела на овој рути више неће бити у функцији. Са радијусом кривина мањим од 350 метара, ови тунели ограничавају брзину возова на свега 60 км/х и не испуњавају европске стандарде интеропретабилности (ТСИ) и ТЕН-Т прописе.
Уместо њих, на изазовној деоници између Скопља и Ђевђелије планирана је изградња чак 19 нових тунела укупне дужине од 19 километара.
Према подацима из документације, пројекат који пролази кроз четири македонска региона (Североисточни, Скопски, Вардарски и Југоисточни) обухвата обимне грађевинске активности: поред тунела, планирана је изградња 59 нових објеката који укључују мостове (у дужини од 2,65 км), подвожњаке и надвожњаке, иископ око 18,8 милиона кубних метара материјала и израда насипа од око 2,7 милиона кубика, а за полагање колосека биће утрошено око 566.000 прагова и преко 45.000 тона шина.
Унутар тунела и на специфичним отвореним деловима класичан туцаник (баласт) биће замењен бетонским плочама. Пруга ће бити опремљена европским системом за контролу возова (ЕТЦС Ниво 1), ГСМ-Р комуникацијом и заштитном оградом дуж целог коридора. Пројекат такође предвиђа и нову железничку везу са аеродромом у Скопљу.
Синхронизација са пројектима у Србији
Овај пројекат се директно надовезује на планове Србије за модернизацију јужног крака Коридора 10. За деоницу Београд – Ниш, у току је завршна припрема документације за изградњу двоколосечне пруге за брзине до 200 км/х, која се реализује уз финансијску подршку Европске уније и Европске инвестиционе банке (ЕИБ), док се на деоници Ниш – Брестовац радови на овој деоници већ изводе, и финансирају се из ЕУ ИПА фондова. За последњу деоницу до границе са Северном Македонијом, Брестовац-Прешево, ради се пројектно-техничка документација.
Две земље су раније потписале и Меморандум о сарадњи како би се обезбедило несметано и синхронизовано повезивање пруга на самој граничној линији.
Модернизација македонског дела пруге има огроман стратешки значај за Србију јер представља кључни корак ка комплетирању брзе железничке магистрале између Београда и Атине.
Када овај коридор буде завршен, српски брзи возови се више неће заустављати нити драстично успоравати на граници, већ ће наставити непрекидан и брз ход ка Скопљу и Солуну. Са економског аспекта, подизање брзине теретних возова на 120 км/х и увођење другог колосека драстично ће убрзати транспорт робе из кључних грчких лука Солун и Пиреј, на које се домаћа привреда у великој мери ослања.
Поред бржег и јефтинијег увоза и извоза, Србија ће профитирати и од знатно већих прихода од транзитних такси, јер ће модернизовани Коридор 10 привући карго оператере који повезују Централну Европу са Егејским морем.
На крају, овај пројекат доноси револуцију и у путничком саобраћају, па ће грађани из Србије до Скопља или Солуна стизати за свега неколико сати, док ће планирана железничка веза са скопским аеродромом постати одлична и брза алтернатива за путнике из јужних делова Србије.
Завршетком свих фаза са обе стране границе, регион ће добити јединствен и интероперабилан железнички систем, а процене званичника указују на то да би комплетна брза веза могла да буде оперативна до 2031. године.
Извор: 24седам