Српска православна црква 24. априла у свом календару сећања обележава дан посвећен Свети свештеномученик Антипа Пергамски, једном од раних хришћанских светитеља и епископу града Пергама, који је пострадао због своје непоколебљиве вере.
Спомиње се у књизи Откровења као ”Антипа вјерни сведок мој, убијен код вас, гдје сатона борави” (Откр 2, 13), тј. у граду Пергаму. Житељи овога града живљаху у мраку идолопоклонства и у крајњој нечистоти; беху робови страсти, опадачи, насилници, крвосмешници, речју – слуге сатанске.
И ту после њих живљаше Антипа „као светлост посред таме, као ружа посред трња, као злато посред блата”.
Добрим и праведним сматраше се онај, ко би некога хришћанина ухватио и убио. Сва вера незнабожачка састојала се у гатању, у тумачењу снова, у служењу демонима и у крајњем разврату.
Устрашени од Антипе, као од огња, демони се јаве жречевима у сну и исповеде, како се они боје Антипе, и како морају због њега да беже из тога града. Жречеви дигну гомилу народа против Антипе, и почну овога истјазавати и нагонити да се одрекне Христа и поклони идолима.
Рече им Антипа: „Кад се ваши такозвани богови, господари васионе, плаше мене, смртног човека, и морају да беже из овога града, зар не познајете по томе да је сва ваша вера заблуда”. И још им говораше светитељ о вери Христовој, као јединој истинитој и спасоносној.
Но они се разјарише као зверови и довукоше старца Антипу пред храм Артемидин, пред којим је стајао изливен во од бронзе. Усијаше вола огњем, и бацише унутра слугу Божијега.
Свети Антипа, унутра у огњеном волу, слављаше Бога с благодарношћу, као негда Јона у киту, или три отрока у пећи огњеној. И мољаше се Антипа за паству своју и за сав свет све док му се душа не растави од трошнога тела и не узлети међу ангеле у Царство Христово.
Сконча у мукама и увенча се славом неувелом 92. године.
Тропар (глас 4):
“ Идолске обмане си разобличио, Свети Антипо, и ђаволску си уништио силу, исповедивши храбро Христа пред безбожницима. Зато си се уселио у Царство небеско ка анђелским војскама, Владици свих приносећи славословље, и за нас молебно благодарење предлажући, да нам благодат исцељења дарује. Зато те поштујемо, свештеномучениче Антипо: Моли Христа Бога да спасе душе.“