Гихт се често приписује прекомерном конзумирању алкохола или нездравој исхрани, али истраживања сугеришу да генетика игра много већу улогу у болном артритичном стању него што се раније мислило.
Међународни тим научника скупљао је током прошле године, а потом анализирао генетске податке 2,6 милиона људи у 13 различитих кохорти ДНК података. Тај број је укључивао 120.295 људи са „превалентним гихтом“. Упоређујући генетске кодове људи са овим стањем са онима без њега, тим је пронашао 377 специфичних ДНК региона где су постојале варијације повезане са гихтом – од којих 149 раније није било повезано са болешћу.
Иако су фактори начина живота и околине свакако и даље у игри, налази сугеришу да је генетика главни покретач ризика од гихта – и истраживачи сматрају да би могло бити још неоткривених генетских веза које тек треба пронаћи.
„Гихт је хронична болест са генетском основом и није кривица оболелог – мит да је гихт узрокован начином живота или исхраном мора бити разбијен“, рекао је епидемиолог Тони Мериман са Универзитета у Отагу на Новом Зеланду, када је студија објављена.
Гихт се јавља када су нивои мокраћне киселине у крви високи, која затим формира оштре кристалне иглице у зглобовима. Када имуни систем тела почне да напада те кристале, то доводи до значајног бола и нелагодности.
Генетика је важна у свакој фази тог процеса, сугеришу истраживачи. Посебно утиче на вероватноћу да имуни систем тела напада кристале и на начин на који се мокраћна киселина транспортује по телу.
Гихт може доћи и проћи, али постоје доступни третмани – и аутори који стоје иза студије сматрају да погрешна схватања могу одвратити људе од тих третмана. То је прави проблем са случајевима који се појављују изнова и изнова.
Поред тога што нам пружа боље разумевање узрока гихта, студија научницима даје више могућности за истраживање када је у питању лечење, посебно у погледу управљања имунолошким одговором организма на накупљање мокраћне киселине. У ствари, постојећи лекови би могли бити намењени за овај проблем.
Међутим, постоје нека ограничења студије: већина података је потицала од људи европског порекла, а неки записи су се ослањали на самопријављивање гихта, а не на клиничку дијагнозу. Ипак, даје нам много бољи увид у здравствени проблем који мучи људе вековима.
„Надамо се да ће временом бити доступни бољи и приступачнији третмани са новим циљевима које смо идентификовали. Гихт заслужује више пажње стручне јавности као и више средстава за здравствену потрошњу са чиме долазе и већи приоритети у здравственом систему“, рекао је Мериман.
Истраживање је објављено у часопису Nature Genetics.
Фото: depositphotos.com
Извор:РТС, Science Alert
