У селу Осоје, на око 900 метара надморске висине изнад Пријепоља, почела је овогодишња берба малине. Гојко и Невенка Вукашиновић овим послом баве се више од једне деценије, а иако су током године применили све неопходне агротехничке мере, очекују да овогодишњи род буде мањи због последица прошлогодишње суше.
На површини од 20 ари узгајају око 4.000 садница малине. Већину послова обављају сами, док у време резидбе и бербе ангажују и сезонске раднике.
„Малина је веома захтевна култура. Када се подигне засад, мора стално да се прати, ђубри, окопава, коси и штити од болести. Током године има много посла и без примене свих агротехничких мера нема ни доброг рода“, каже Гојко Вукашиновић, који се производњом малине бави од 2014. године.
Иако има 72 године и пензионер је, не размишља о одустајању од малинарства. Међутим, сматра да су произвођачи данас у све тежем положају због раста трошкова и неизвесне откупне цене.
„Прошле године малина је откупљивана по цени од око 600 динара за килограм, док је ове године берба почела са 400 динара. У међувремену су поскупели гориво, ђубриво, заштитна средства и радна снага. Произвођачи улажу највише, а често имају најмању корист“, истиче Вукашиновић.
Према његовим речима, решење би могло да буде формирање стручне комисије у којој би били заступљени произвођачи, хладњачари и извозници, како би се на реалан начин сагледали трошкови и одредила правичнија цена малине.
Овогодишњи род, како каже, обећава, али су последице прошлогодишње суше видљиве на самим биљкама.
„Родних грана има доста, али су остале кратке и слабије развијене. Прошлогодишња суша оставила је траг и на овогодишњем роду. Да је било више падавина, принос би сигурно био већи“, објашњава Вукашиновић.
Додатни проблем представља и недостатак кише током овог лета. У брдским пределима попут Осоја, без редовних падавина или система за наводњавање тешко је одржати засаде у пуној кондицији.
Његова супруга Невенка каже да рад у малињаку није лак, али да се уз вољу и упорност све може постићи.
„Тешко јесте, али када радиш за себе другачије је. Одмориш када се умориш, направиш паузу када не можеш више и наставиш даље. Посао није лак, али смо навикли“, каже Невенка.
Вукашиновићи истичу да је из године у годину све теже пронаћи раднике за бербу.
„Најчешће долазе средњошколци и старији људи. Младих је све мање. Наш син је завршио Технички факултет у Новом Саду, тамо живи и ради, али када може дође да помогне. Данас се млади углавном опредељују за друга занимања“, каже Невенка.
Колико се берачи разликују по учинку најбоље показује свакодневни рад у малињаку. Док искусни радници могу да уберу и до 80 килограма малине дневно, просек се креће између 60 и 65 килограма, док има и оних који током дана уберу свега двадесетак килограма.
Упркос свим изазовима, Вукашиновићи остају верни малинарству. Надају се да ће откупна цена током сезоне расти и приближити се прошлогодишњем нивоу, чиме би бар делимично били надокнађени мањи род и све већа улагања у производњу једног од најзначајнијих извозних производа Србије.
ПП Медиа