Килограм трешања на пијацама у Србији средином маја прошле године коштао је и 1.500 динара.
За многе је ово воће тада остало недостижно, а да ли ће и ове сезоне цене бити папрене, открио је агроекономиста Милан Простран.
На почетку је истакао да још увек нема првих информација са терена како је завршена оплодња и да ли је због нижих температура или временских колебања настала штета на раном воћу.
„Међутим, оно што је сигурно јесте да ћемо имати бољу годину него претходне две. Нарочито ће бити боља од прошле. Дефинитивно ћемо имати већу понуду домаћих трешања, вишања и кајсија и нећемо, надам се, морати да их увозимо“, казао је.
Према његовим речима, то ће утицати да цене трешања и осталог раног воћа буду ниже.
„Ова воћарска година је боља. Ако и буде нешто већа цена, то ће се правдати вишом ценом горива, већим трошковима, недостатком радне снаге, али свакако верујем да цена неће бити као прошле године“, рекао је.
Изразио је и наду да неће доћи до неочекиваног преокрета у смислу временских услова који би утицао на род раног воћа.
„Надам се да и увозници воћа неће толико утицати на цене“, навео је.
Објаснио је да је претходне године цена трешања била висока јер је на род утицао мраз, ветар и киша која је падала у време оплодње. Такође је, према његовим наводима, пре две године страдало много пчела које врше опрашивање услед чега је принос воћа био мањи.
„Прошле године је страдало око 80 одсто раног воћа што је свакако утицало на високе цене“, закључио је за Еуронеwс Србија Милан Простран.
Раст цене воћа био главни чинилац раста потрошачких цена
Републички завод за статистику (РЗС) објавио је да је раст цене воћа у 2025. години од 18,7 одсто, био главни чинилац раста потрошачких цена.
Наведено је да је на раст цене воћа убедљиво највише утицао раст цене јабука, од 37,1 одсто.
Овај раст, истиче се у публикацији РЗС „Трендови ИВ квартал“, условљен је пре свега, падом приноса, који се процењује на 26 до 27 одсто у односу на 2024. годину, затим учестале појаве раних пролећних мразева и суше током вегетационог периода, као и повећаним трошковима производње, пошто су се воћари суочили са већим издацима за енергенте, заштитна средства и радну снагу, што је подигло праг исплативости.
Раст цена трешања у 2025. години од 116,9 одсто, био је, са једне стране, производ лоших климатских услова у Србији, јер су рано пролеће прошле године обележили касни мраз и град који су погодили већи део Србије, преноси Тањуг.
Ово је десетковало род трешања у кључним воћарским регионима, остављајући гране готово празним, што је довело до тога да понуда на пијацама буде изузетно ограничена, а то је директно диктирало високу почетну цену.
С друге стране,воћари који су успели да сачувају део рода трешања имали су знатно веће трошкове агротехнике и заштите како би плод доспео до бербе.
Извор: Биз Портал