У Србији је сезона слава један од најсвечанијих и најпосећенијих периода у години, када домаћинства широм земље прослављају своје крсне славе. Иако се славе обележавају током целе године, најинтензивнији период траје од Михољдана (12. октобра) до Ђурђевдана (6. маја), са нагласком на јесење и зимске месеце. Оно што у народу називамо сезона слава почиње 12. октобра са Михољданом и завршава се 6. маја са Ђурђевданом, пише Нова економија.
Шта су славе и зашто их славимо?
Слава је јединствена традиција Српске православне цркве и симбол православног идентитета Срба. Свака породица има свог светитеља заштитника, којег слави на дан када га црква обележава. Ова традиција преноси се са колена на колено, најчешће са оца на сина.
Према веровању, слављење славе датира из времена када су Срби примили хришћанство. Свети Сава, први српски архиепископ, установио је ову праксу у виду породичних светковина у част светитеља. Научници указују да порекло славе можда има корене у старијим паганским обредима, али њен хришћански карактер неупитно доминира вековима.
Најчешће славе у Србији
Свети Никола (19. децембар): Ова слава је најраспрострањенија у Србији. Свети Никола је заштитник деце, морнара, путника и учених људи. На његов дан, готово половина Србије или слави или одлази на славу, што га чини најпосећенијом светковином у години. Обичај тајног даривања деце у част Светог Николе инспирисао је и легенду о Деда Мразу.
Свети Ђорђе (6. мај): Ђурђевдан, друга најчешћа слава, симболизује долазак пролећа. У народној традицији, Ђурђевдан је био важан дан за припрему стоке и усева, а обичаји попут кићења куће врбом и окретања јагњета на ражњу и даље су присутни.
Свети Арханђел Михаило (21. новембар): Ова слава посвећена је арханђелу који предводи небеске силе у борби против зла. Верује се да Арханђел Михаило обилази болеснике и доноси судбину – оздрављење или спокој. Иако је он „живи светитељ“, за ову славу се спрема жито, а обреди зависе од дана у недељи када пада.
Свети Никола, Свети Ђорђе и Свети Михаило су убедљиво најмногобројније славе у Србији, али и поред њих има још познатих и великих слава које славимо.
Четврто место заузима Свети Јован Крститељ, који се обележава 20. јануара, потом Света Петка 27. октобра, Свети Димитрије 8. новембра, Свети Лука 31. октобра, Свети Трифун 14. фебруара, Свети Козма и Дамјан 14. новембра и Свети Андреј, 13. децембра.
Поред ових слава постоје и многе летње славе и преславе.
Обичаји и значај славе
Слава је више од празника – то је прилика за породице да се окупе, оснаже међусобне везе и изразе захвалност. Традиционално, на славској трпези се налазе жито, славски колач, свећа и вино, уз посну или мрсну храну, у зависности од црквеног правила.
Осим породичних, у Србији постоје и црквене, градске, па чак и страначке славе, што додатно наглашава њихов културни значај.
Озон
