Минула времена променила су намену овим тунелима: воз „ћира” је пре пола века овуда престао да саобраћа, па су пружну трасу уредили, асфалтирали и претворили у пешачко-бициклистичку стазу
Ужице – Година градње 1923. уклесана је у врх тунела који се од железничког моста изнад Ђетиње у Ужицу ређају трасом некадашње „ћирине” уске пруге узводно уз клисуру ове реке према Стапарима. Доживели су, ево, стоту годину ови некад мрачни пролази за локомотиву „парњачу” и њене вагоне, а данас осветљени делови шеталишта за љубитеље очуване природе дуж једине наше „европске зелене стазе”.
Минула времена променила су намену овим тунелима: воз „ћира” је пре пола века овуда престао да саобраћа, па су тек након четири деценије некадашњу пружну трасу уредили, асфалтирали и претворили у пешачко-бициклистичку стазу кроз импресивну клисуру окружену каменим литицама, кутак очуване природе надомак града. Ова стаза сада привлачи шетаче, бициклисте, планинаре, а тунели на њој (у међувремену осветљени) сведоци су неког давног доба и подсећања на приче о незаборавном возу.
Детаље о некадашњој „ћириној” прузи на ужичкој деоници могуће је прочитати на једној табли постављеној поред ове стазе у клисури Ђетиње, где пише: „Изградња пруге узаног колосека Ужице-Вардиште завршена је 1925. године. Пруга је полазила из Ужица са 404 метра надморске висине, а достизала највишу коту од 808 метара у шарганском тунелу. Траса популарног ’ћире’ била је дуга 57,9 километара. ’Ћира’ и пруга спајали су људе и границе до 1974. године, када су отишли у незаборав.”
Фото: Владимир Милановић
Извор: Политика/ Бранко Пејовић
